Милан Миловановић (Крушевац, 19. октобра 1876 — Београд, 15. август 1946) био је српски сликар импресиониста и ликовни педагог.
Биографија
Милан Миловановић је рођен у Крушевцу 19. октобра 1876. године где је завршио основну школу и нижу гимназију, 1896. уписао је ликовну школу Кирила Кутлика у Београду, да би већ 1897. ступио у атеље Антона Ажбеа у Минхену. Године 1898. Уписао је минхенску Академију коју је завршио 1902. и иде у Париз где такође уписује Академију, коју завршава 1906. и потом долази у Београд.
По доласку у Београд где је био један од најобразованијих сликара, добио је задатак од Министарства иностраних послова да проучи српске манастире у Србији, Македонији и Светој гори и бележи у слици и цртежу српске средњовековне споменике. Обилазио је манастире, а медитеранска природа је код њега пробудила интерес за слике природе са пуно светлости. Његова слика „Мост цара Душана у Скопљу“ се убраја заједно са „Дереглијама на Сави“ Надежде Петровић и „Ташмајданом“ Малише Глишића, у прве примере импресионистичког сликарства у Србији.
У току Првог светског рата био је у српској војсци и ради углавном слике документарног карактера са ратном тематиком и портрете српских војника и официра. Након тешке болести 1915. године упућен је на опоравак у Италију где га медитерански пејзажи поново враћају импресионизму. У том периоду борави на Каприју, у Риму, јужној Француској и Дубровнику. Слике настале у том раздобљу сматрају се најбољим сликама српског импресионизма. При штабу Врховне команде бележи призоре из војничког живота током Балканских и Првог светског рата.
Један је од оснивача Српског уметничког удружења (1908.) и члан Ладе и групе Медулић.
Као ликовни педагог бавио се васпитањем генерација младих сликара од 1912. до 1933. године, на Краљевској уметничкој школи у Београду.[1] Бавио се и рестаурацијом фресака и иконостаса а повремено и ликовном критиком. Београдска општина га је јануара 1944. наградила првом повељом и светосавском наградом.[2]
Био је ожењен Олгом Мишић (1886–1977), кћерком војводе Живојина Мишића.[3]
Умро је у Београду 15. августа 1946. године у својој 70-ој години живота.
Галерија
Види још
Референце
Литература
- Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
- „Миловановић Милан”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018. COBISS.SR 197430028
Спољашње везе
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Уметничке | |
---|
Људи | |
---|
Остале | |
---|