Месхетски масив је део планинског венца Малог Кавказа.[1] Повезује Велики кавкашки гребен са североисточним делом малог Кавказа и одваја западно од источног Закавказја.[2]
Простире се око 150 km у дужини, почев од обале Црног мора у регији Аџарија па све до Боржомске клисуре на реци Кури.[1] Укупна дужина пута од аџаријске престонице Батуми до реке Суре је 207 km. Технички, ово је најлакши начин да се путује дуж планинског подручја.[3] Највиши врх Меписцкаро висок је 2850 m.[3]
Геологија
Месхетски масив има улогу вододелнице између басена реке Риони на северу, реке Аджарисцкали на југу и реке Куре на југоистоку.[3] Геолошки масив је сачињен од вулканских и морских седиментних стена, које су претежно конгломератне и карактерише их променљиви литолошки састав – најчешће се смењују минералне стене шисти, туфи и андезит. Готово свуда се срећу и крашке творевине.[1]
У неким деловима постоји локална магнетна аномалија. На крајње западном делу магнетна деклинација се креће од -1 до + 20 степени.[3]
Вегетација
Месхетски масив служи као баријера за обилна испарења Црног мора. Због тога су учестале кише на западним падинама масива – од 1000 – 2500мм годишње, нарочито у јесен и зиму.[3] Због обилних падавина расту бујне четинарске и листопадне шуме буке, граба и других врсти. На већој надморској висини, површина масива је прекривена алпским ливадама, које су у топлим временима одлични пашњаци.[1][3]
Референце
_(1).jpg)
