Медреса

Три медресе у Самарканду, изграђене током Тимуридске ренесансе

Медреса (арап. مدرسة) значи дословно „место подучавања“, „школа“.^[1][2][3][4] У ужем смислу, појам означава врсту исламске високе школе.

Медресе су у почетку настајале „побожним задужбинама“. Дародавац је имао право у школи насталој од његове задужбине одређивати укупан наставни програм, број ученика као и учитеља. Са медресом је настала једна исламска институција чији је изглед био одређен обједињавањем дворанама за молитву, учионицама, библиотеком и интернатом за студенте, а могле су имати духовни али и световни карактер. Библиотека је садржала, поред религиозне литературе, и текстове из подручја математике, медицине, граматике, астрономије, географије и филозофије.

Најстарије медресе су имале изражено приватни карактер. Често је део стана дародавца служио као место подучавања. Развојем институције, медреса ускоро постаје саставни дио џамије, или се гради у њеној непосредној близини. Оснивањем медресе ал-Низамија (1066) у Багдаду у време селџучког везира Низам ал-Мулка (1018—1092) систем медреса досеже свој први врхунац и постаје путоказ за оснивање других, од државе финансираних школа. У медреси ал-Мустансирија (основаној 1234) било је дозвољено подучавање различитих праваца исламског веровања.

Као расадник арапске науке (медицине, астрономије, математике) биле су у средњем веку медресе у Кордоби, Толеду, Сикакузи, Дамаску, Медини, Самарканду и Бухари. Медреса је у Турској, по већим градовима (на Балкану у Скопљу и Сарајеву), била културни центар и, одакле су излазили касније улеме. Медреса се налазила обично уз џамије (уједно школа и интернат), а подизана је као задужбина (вакуф). Главни наставни предмет био је арапски језик, ислам, теологија, и шеријатско право, а настава је трајала 9 до 12 година. Највиши углед у муслиманском свету ужива у новије време медреса уз џамију Ал-Азхари у Каиру и медреса у Тунису.

Дефиниција

Етимологија

Реч madrasah потиче од трисугласничког семитског корена د-ر-س Д-Р-С „учити, проучавати”, користећи wazn (морфолошки облик или образац) مفعل (ةمفعل(ة); mafʻal(ah), што значи „место где се нешто ради”. Дакле, медреса дословно значи „место где се одвија учење и студирање” или „место студирања”.^[5][6][7] Реч је такође присутна као позајмљена реч са истим општим значењем у многим језицима под утицајем арапског језика, као што су: урду, бенгалски, пашту, балучи, персијски, турски, азербејџански, курдски, индонежански, сомалијски и бошњачки језик.^[8][9]

Арапско значење

У арапском језику, реч مدرسة madrasah једноставно значи исто што и школа на енглеском језику, било да је то приватна, јавна или парохијална школа, као и за било коју основну или средњу школу било да је то муслиманска, немуслиманска или секуларна.^[10][11] За разлику од употребе речи школа у британском енглеском, реч медреса више подсећа на појам школа у америчком енглеском, јер се може односити на школу универзитетског или постдипломског нивоа, као и на основну или средњу школу. На пример, у Османском царству током раног модерног периода медресе су имале ниже школе и специјализоване школе у којима су ученици постајали познати као danişmends.^[12] У средњовековној употреби, међутим, термин медресе обично је био специфичан за високошколске установе, које су углавном подучавале исламско право, а повремено и друге предмете, за разлику од основних школа или дечијих школа, које су обично биле познате као кутаб или мактаб.^[13][14] Међутим, уобичајена модерна арапска реч за универзитет је جامعة (jāmiʻah). Хебрејски когнат мидраша такође конотира значење места учења; сродни израз мидраш дословно се односи на студирање или учење, али је стекао мистичне и религиозне конотације.

Значење и употреба у енглеском

У енглеском, термин madrasah или „медреса” обично има ужи смисао исламске институције учења. Историчари и други научници такође примењују овај термин у контексту историјских медреса, институција широм муслиманског света, другим речима колеџа где је исламски закон био предаван заједно са другим секундарним предметима. Ове институције су типично биле смештене у посебно дизајнираним зградама које су првенствено биле намењене овој сврси. Сматра се да су такве институције настале или се барем прошириле из региона Ирана у 11. веку под везиром Низам ал-Мулком, а потом су се прошириле на остале области исламског света.^[14][13][7]

Види још

• Гази Иса-бегова медреса у Новом Пазару
• Гази Хусрев-бегова медреса у Сарајеву

Референце

1. "madrasa" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2019) (US) and „madrasa”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 6. 6. 2019. 
2. „madrasa”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 6. 6. 2019. 
3. „Madrassa”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 6. 6. 2019. 
4. „Madrasah”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 6. 6. 2019. 
5. „madrasah | Origin and meaning of madrasah by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2020. 
6. „TenguGo”. www.tengugo.com. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2020. 
7. Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila S., ур. (2009). „Madrasa”. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture. Oxford University Press. 
8. „Madarasaa”. WordAnywhere. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2007. 
9. Hassim, E. (2020). „Madrassa”. Ур.: List, Regina A.; Anheier, Helmut K.; Toepler, Stefan. International Encyclopedia of Civil Society. Springer. 
10. „Alternate Spellings of Madrassa”. ThoughtCo. Приступљено 30. 5. 2017. 
11. Madrasah ʻāmmah (арап. مدرسة عامة) translates as 'public school', madrasah khāṣṣah (арап. مدرسة خاصة) translates as 'private school', madrasah dīnīyah (арап. مدرسة دينية) translates as 'religious school', madrasah Islāmīyah (арап. مدرسة إسلامية) translates as 'Islamic school', and madrasah jāmiʻah (арап. مدرسة جامعة) translates as 'university'.
12. İnalcık, Halil. 1973. "Learning, the Medrese, and the Ulema." In The Ottoman Empire: The Classical Age 1300–1600. New York: Praeger, pp. 165–178.
13. Abaza, Mona; Kéchichian, Joseph A. (2009). „Madrasah”. The Oxford Encyclopedia of the Islamic World. Oxford University Press. 
14. Pedersen, J.; Makdisi, G.; Rahman, Munibur; Hillenbrand, R. (2012). „Madrasa”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Brill. 

Литература

• Bećirbegović, Madžida (1970). „Prosvjetni objekti islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (21—22): 223—364.  COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 4965670 COBISS.BH 16399874
• Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297.  COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
• Redžić, Husref (1983). Studije o islamskoj arhitektonskoj baštini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Štamparija).  COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
• Robert W. Hefner und Muhammad Qasim Zaman (Hrsg.): Schooling Islam: The Culture and Politics of Modern Muslim Education https://web.archive.org/web/20120307102536/http://www.usc.edu/schools/college/crcc/private/ierc/papers/madrasas_medieval_and_modern.pdf Madrasas Medieval and Modern: Politics, Education and the Problem of Muslim Identity. S. 40–60]
• Mareike J. Winkelmann (2006). From Behind the Curtain: A Study of a Girls’ Madrasa in India. Amsterdam: Amsterdam University Press. 
• Esplanada, Jerry E. (2009-07-20). "Mainstreaming Madrasa. The Philippine Daily Inquirer." Retrieved 2010-11-25.
• Ali, Saleem H. "Islam and Education: Conflict and Conformity in Pakistan's Madrassas", Oxford University Press, 2009. ISBN 978-0-19-547672-9
• Evans, Alexander. "Understanding Madrasahs", Foreign Affairs, Jan/Feb 2006.
• Malik, Jamal (ed.). Madrasas in South Asia: Teaching Terror?. London and New York: Routledge, 2008.
• Malik, Jamal. Colonialization of Islam: Dissolution of Traditional Institutions in Pakistan. New Delhi: Manohar Publications, and Lahore: Vanguard Ltd., 1996.
• Rahman, Tariq. Denizens of Alien Worlds: A Study of Education, Inequality and Polarization in Pakistan. ISBN 978-0-19-597863-6. . Karachi: Oxford University Press, 2004. Reprinted 2006. Chapter on "Madrassas".
• Tanweer, Bilal. "Revisiting the Madrasa Question". The News International, 6 May 2007. About a talk given by Dr. Nomanul Haq (University of Pennsylvania) at the Lahore University of Management Sciences (LUMS), Pakistan.
• Ziad, Waleed. "Madaris in Perspective" на сајту Wayback Machine (архивирано 2009-10-27). Reprinted from The News, March 21, 2004.
• Esposito, John (2003). The Oxford Dictionary of Islam. Oxford University Press. ISBN 0-19-512559-2. 
• Kettani, M. Ali (1974). „Engineering Education in the Arab World”. Middle East Journal. 28 (4): 441. .
• Makdisi, George: "Madrasa and University in the Middle Ages", Studia Islamica, No. 32 (1970), pp. 255–264
• Verger, Jacques: "Patterns", in: Ridder-Symoens, Hilde de (ed.): A History of the University in Europe. Vol. I: Universities in the Middle Ages. Cambridge University Press. 2003. стр. 35—76. ISBN 978-0-521-54113-8. (35)
• Creswell, K.A.C. (1952). The Muslim Architecture of Egypt I, Ikhshids and Fatimids, A.D. 939–1171. Clarendon Press. 
• Brett, Michael (2017). The Fatimid Empire. Edinburgh University Press. 
• Behrens-Abouseif, Doris (1989). Islamic Architecture in Cairo: an Introduction. E.J. Brill. 
• Ed(s). "al- Niẓāmiyya , al- Madrasa." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20(03/2010)
• Virani, Shafique N. The Ismailis in the Middle Ages: A History of Survival, A Search for Salvation (New York: Oxford University Press, 2007), 73.
• Mughatil ibn Bakri (2006). In search of Truth in Baghdad (در جستجوی حق در بغداد), also appearing under the title راهي به سوي حقيقت. стр. 134—136. ISBN 964-93287-8-5. Архивирано из оригинала 2014-02-18. г. Приступљено 2007-04-29. 
• Massialas, Byron G.; Jarrar, Samir A. (1987). „Conflicts in education in the Arab world: The present challenge”. Arab Studies Quarterly. 9 (1): 35—52. JSTOR 41857917. : "Subjects such as history, mathematics, physical sciences, and music were added to the curriculum of Al-Nizamiyah at a later time."

Спољашње везе

• Madrasa Education in India Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2020)