Медреса (арап.مدرسة) значи дословно „место подучавања“, „школа“.[1][2][3][4] У ужем смислу, појам означава врсту исламске високе школе.
Медресе су у почетку настајале „побожним задужбинама“. Дародавац је имао право у школи насталој од његове задужбине одређивати укупан наставни програм, број ученика као и учитеља. Са медресом је настала једна исламска институција чији је изглед био одређен обједињавањем дворанама за молитву, учионицама, библиотеком и интернатом за студенте, а могле су имати духовни али и световни карактер. Библиотека је садржала, поред религиозне литературе, и текстове из подручја математике, медицине, граматике, астрономије, географије и филозофије.
Најстарије медресе су имале изражено приватни карактер. Често је део стана дародавца служио као место подучавања. Развојем институције, медреса ускоро постаје саставни дио џамије, или се гради у њеној непосредној близини. Оснивањем медресе ал-Низамија (1066) у Багдаду у време селџучког везира Низам ал-Мулка (1018—1092) систем медреса досеже свој први врхунац и постаје путоказ за оснивање других, од државе финансираних школа. У медреси ал-Мустансирија (основаној 1234) било је дозвољено подучавање различитих праваца исламског веровања.
Као расадник арапске науке (медицине, астрономије, математике) биле су у средњем веку медресе у Кордоби, Толеду, Сикакузи, Дамаску, Медини,
Самарканду и Бухари. Медреса је у Турској, по већим градовима (на Балкану у Скопљу и Сарајеву), била културни центар и, одакле су излазили касније улеме. Медреса се налазила обично уз џамије (уједно школа и интернат), а подизана је као задужбина (вакуф). Главни наставни предмет био је арапски језик, ислам, теологија, и шеријатско право, а настава је трајала 9 до 12 година. Највиши углед у муслиманском свету ужива у новије време медреса уз џамију Ал-Азхари у Каиру и медреса у Тунису.
У арапском језику, реч مدرسةmadrasah једноставно значи исто што и школа на енглеском језику, било да је то приватна, јавна или парохијална школа, као и за било коју основну или средњу школу било да је то муслиманска, немуслиманска или секуларна.[10][11] За разлику од употребе речи школа у британском енглеском, реч медреса више подсећа на појам школа у америчком енглеском, јер се може односити на школу универзитетског или постдипломског нивоа, као и на основну или средњу школу. На пример, у Османском царству током раног модерног периода медресе су имале ниже школе и специјализоване школе у којима су ученици постајали познати као danişmends.[12] У средњовековној употреби, међутим, термин медресе обично је био специфичан за високошколске установе, које су углавном подучавале исламско право, а повремено и друге предмете, за разлику од основних школа или дечијих школа, које су обично биле познате као кутаб или мактаб.[13][14] Међутим, уобичајена модерна арапска реч за универзитет је جامعة (jāmiʻah). Хебрејскикогнатмидраша такође конотира значење места учења; сродни израз мидраш дословно се односи на студирање или учење, али је стекао мистичне и религиозне конотације.
Значење и употреба у енглеском
У енглеском, термин madrasah или „медреса” обично има ужи смисао исламске институције учења. Историчари и други научници такође примењују овај термин у контексту историјских медреса, институција широм муслиманског света, другим речима колеџа где је исламски закон био предаван заједно са другим секундарним предметима. Ове институције су типично биле смештене у посебно дизајнираним зградама које су првенствено биле намењене овој сврси. Сматра се да су такве институције настале или се барем прошириле из региона Ирана у 11. веку под везиромНизам ал-Мулком, а потом су се прошириле на остале области исламског света.[14][13][7]
Malik, Jamal. Colonialization of Islam: Dissolution of Traditional Institutions in Pakistan. New Delhi: Manohar Publications, and Lahore: Vanguard Ltd., 1996.
Kettani, M. Ali (1974). „Engineering Education in the Arab World”. Middle East Journal. 28 (4): 441..
Makdisi, George: "Madrasa and University in the Middle Ages", Studia Islamica, No. 32 (1970), pp. 255–264
Verger, Jacques: "Patterns", in: Ridder-Symoens, Hilde de (ed.): A History of the University in Europe. Vol. I: Universities in the Middle Ages. Cambridge University Press. 2003. стр. 35—76. ISBN978-0-521-54113-8.(35)
Creswell, K.A.C. (1952). The Muslim Architecture of Egypt I, Ikhshids and Fatimids, A.D. 939–1171. Clarendon Press.
Brett, Michael (2017). The Fatimid Empire. Edinburgh University Press.
Massialas, Byron G.; Jarrar, Samir A. (1987). „Conflicts in education in the Arab world: The present challenge”. Arab Studies Quarterly. 9 (1): 35—52. JSTOR41857917.: "Subjects such as history, mathematics, physical sciences, and music were added to the curriculum of Al-Nizamiyah at a later time."