Медијастинум, средогруђе медијастинална шупљина(лат. mediastinus - средина, синоними mediastinal cavity, cavum mediastinale)[1] је висцерални одељак грудне дупље. Он потпуно раздваја две плеуралне шупљине тако што се поставља уздужно између њих у средњем сагиталном положају.[2]
Медијастинум се пружа одозго-надоле од горњег грудног (торакалног) отвора до пречаге (дијафрагме), напред-назад (антеропостериорно) од грудне кости до тела грудних пршљенова и бочно од унутрашње плућне марамице (плеуре) суседних плеуралних шупљина.[2]
Главни медијастинални садржај су срце, једњак, трахеја, грудни нерви и системски крвни судови (артерије и вене).[2]
Медијастинитис је запаљење структура унутар медијастинума.
Анатомија
Медијастинум је део грудног коша омеђен грудном кости напред, кичменим стубом позади, и са десне и леве стране медијастиналном марамицом.
Горња граница је медијастинална раван грудног коша, а доња дијафрагма или пречага.
Медиастинум се дели на горњи и доњи део. Граница између њих је попречна раван која повезује предњи угао грудне кости (напред) и међупршљенски диск између 4 и 5 грудног пршљена и одваја горњи од доњег медијастинума.[3] На крајевима, бочне границе су медијастиналне површине париеталне плеуре са сваке стране.
Горњи медијастинум
У горњем делу медијастинума (лат. mediаstinum superior) који је непосредно иза тела грудне кости смештени су многи органи, крвни судови и нерви:
Доњи медијастинум (лат. mediastinum inferior), који се налази иза тела и наставка грудне кости, протеже од доње границе горњег медијастинума до дијафрагме. Предњим и задњим листом срчане кесе (перикард) подељено на три дела: предњи, средњи и задњи медијастинум или средогруђе.
Предње средогруђе - је простор који се налази између грудне кости и предњег листа срчане кесе. У њему се налазе:
доњи део грудне жлезде (тимуса) или њени заостаци,
Средње средогруђе - део је који се налази између предњег и задњег листа срчане кесе. У њему се налазе:
срце обмотано срчаном кесом,
велики крвни судови базе срца ( асцендентна аорта, плућне вене, горња шупља вена, доња шупља вена)
бифуркација душника и главни бронхи.
Задње средогруђе - део је који се налази иза задњег листа срчане кесе и испред грудног дела кичменог стуба, почев од петог грудног пршљена наниже. У њему се налазе:
грудни део аорте,
једњак,
десни и леви живац луталица (нервус вагус),
вене азигос и хемиазигос,
грудни лимфни канал,
симпатичко стабло.
Нова класификација медијастиналних одељака
Недавно је група специјалиста за торакалну хирургију, дијагностичко снимање, онкологију и патологију развила нову класификацију за медијастиналне одељке. Ова класификација обједињује више различитих класификација које користе различите медицинске специјалности, олакшавајући комуникацију између њих.[2]
Ова нова класификација је заснована на сликама попречног пресека и дели медијастинум на три одељка (преваскуларни, висцерални и паравертебрални), од којих су сви омеђени у горњем делу торакалним улазом и инфериорно дијафрагмом, а бочно ограничени паријеталном медијастиналном плеуром.[2]
Преваскуларни одељак
Преваскуларни одељак је ограничен напред и позади задњом површином грудне кости и предњим делом перикарда. Његово име потиче од чињенице да овај одељак лежи испред главних крвних судова медијастинума (узлазне аорте и њених грана, горње шупље вене и плућних крвних судова). Његов примарни садржај су тимус и лева брахиоцефална вена.[2]
Висцерални одељак
Постериорно од преваскуларног одељка лежи висцерални одељак који је са задње стране ограничен вертикалном линијом која повезује тачку на сваком телу грудног пршљена, 1 цм иза његове предње границе. Садржи душник, једњак, срце, узлазну и десцендентну аорту, заједно са луком аорте и њеним гранама, горњом шупљом веном, плућним артеријама и торакалним каналом.[2]
Паравертебрални одељак
Паравертебрални одељак је задњи део чије су постеролатералне границе формиране вертикалном линијом на задњој ивици зида грудног коша и на бочној ивици грудне кичме. Његов главни садржај су торакална кичма, паравертебрална мека ткива, симпатички трункус и азигос/хемиазигос венски систем.[2]
Клинички значај
Туморски процеси
Медијастинум је често место у телу које захватају различити туморски ппроцеси који су према одељцима у медијастинуму:
Предњи медијастинум: субстерналне тироидне струме, лимфом, тимом и тератом.
Средњи медијастинум: лимфаденопатија, метастатска болест као што је карцином малих ћелија из плућа.
Задњи медијастинум: Неурогени тумори, било из нервног омотача (углавном бенигни) или негде другде (углавном малигни).
Запаљења
ЦТ пацијента са некротичним медијастинитисомПоткожни емфизем
Медијастинитис је запаљење ткива у медијастинуму, обично бактеријско порекла које углавнон настаје услед руптуре органа у медијастинуму. Пошто инфекција може да напредује веома брзо, ово је озбиљно стање.
Пнеумомедијастинум
Пнеумомедијастинум је присуство ваздуха у медијастинуму, што у неким случајевима може довести до пнеумоторакса, пнеумоперитонеума и пнеумперикарда ако се не лечи адекватно.
Међутим, то се не дешава увек и понекад су та стања заправо узрок, а не резултат пнеумомедијастинума.
Ова стања често прате спонтану руптуру једњака.
Проширења медијастинума
Проширени медијастинум/медијастинално проширење је патолошко стање у медијастинуму које има ширину већу од 6 цм на усправном ПА рендгенском снимку грудног коша или 8 цм на предње-задњем снимку грудног коша у лежећем положају.[4]
Медијастинална аденопатија
Проширени медијастинум може указивати на неколико патолошких стања:[5][6]
^Fong, K. M.; Windsor, M.; Bowman, R. V.; Duhig, E. (2006-01-01), "TUMORS, MALIGNANT | Carcinoma, Lymph Node Involvement", in Laurent, Geoffrey J.; Shapiro, Steven D. (eds.), Encyclopedia of Respiratory Medicine, Oxford: Academic Press, pp. 366–373,
^Geusens, Eric; Pans, Steven; Prinsloo, Janine; Fourneau, Inge (2005). „The widened mediastinum in trauma patients”. European Journal of Emergency Medicine. 12 (4): 179—184. PMID16034263. doi:10.1097/00063110-200508000-00006..
^Chandra, S.; Laor, Y. G. (1975). „Lung scan and wide mediastinum”. Journal of Nuclear Medicine : Official Publication, Society of Nuclear Medicine. 16 (4): 324—325. PMID1113190.
^Kodolitsch, Yskert von; Nienaber, Christoph A.; Dieckmann, Christoph; Schwartz, Ann G.; Hofmann, Thomas; Brekenfeld, Caspar; Nicolas, Volkmar; Berger, Jürgen; Meinertz, Thomas (2004). „Chest radiography for the diagnosis of acute aortic syndrome”. The American Journal of Medicine. 116 (2): 73—77. PMID14715319. doi:10.1016/j.amjmed.2003.08.030..
^Jernigan, John A.; Stephens, David S.; Ashford, David A.; Omenaca, Carlos; Topiel, Martin S.; Galbraith, Mark; Tapper, Michael; Fisk, Tamara L.; Zaki, Sherif; Popovic, Tanja; Meyer, Richard F.; Quinn, Conrad P.; Harper, Scott A.; Fridkin, Scott K.; Sejvar, James J.; Shepard, Colin W.; McConnell, Michelle; Guarner, Jeannette; Shieh, Wun-Ju; Malecki, Jean M.; Gerberding, Julie L.; Hughes, James M.; Perkins, Bradley A.; Anthrax Bioterrorism Investigation Team (2001). „Bioterrorism-Related Inhalational Anthrax: The First 10 Cases Reported in the United States”. Emerging Infectious Diseases. 7 (6): 933—944. PMC2631903. PMID11747719. doi:10.3201/eid0706.010604..
^Gideon P. Naudé; Fred S. Bongard; Demetrios Demetriades (2003). Trauma secrets. Elsevier Health Sciences. pp. 95–. Naudé, Gideon P.; Bongard, Fred S.; Demetriades, Demetrios (2003). Trauma Secrets. Hanley & Belfus. ISBN978-1-56053-506-5..
