Град је познат по задужбини-музеју Ендија Ворхола, чије се порекло везује за Медзилаборце.
Географија
Медзилаборце су смештене у североисточном делу државе, близу државне границе са Пољском, која се налази 7 km североисточно од града. Главни град државе, Братислава, налази се 500 km источно од града.
Рељеф: Медзилаборце су се развиле у источној подгорини планинског венца Татри. Насеље се налази у долини реке Лаборец, испод истоимених Лаборечких врхова. Град је положен на приближно 330 m надморске висине.
Воде: Медзилаборце су се развиле на реци Лаборец, у горњем делу тока реке.
Историја
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1543. године, као место насељено Словацима. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. Градска права Медзилаборце су стекле 1860. године.
Крајем 1918. Медзилаборце су постале део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено општинско средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
Становништво
Данас Медзилаборце има око 6.000 становника[4] и последњих година број становника опада.
Етнички састав: Медзилаборце са околином су познате по највећој концентрацији Русина и Украјинаца у целој Словачкој. По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: Медзилаборце са околином су познате по највећој концентрацији православаца и унијата у целој Словачкој. По попису из 2001. састав је следећи:
