PROFILBARU.COM

Мајчино млеко, људско млеко или хумано млеко је динамична, вишеструка течност која садржи хранљиве материје и биоактивне факторе потребне за здравље и развој новорођенчета, коју производе млечне жлезде након порођаја које се налазе у грудима (дојкама) жене. Оно је основна намирница и често једина храна у исхрани нооворођенчета у првих шест месеци живота, коју систем органа за варење може у потпуности да искористи за потребе раста и развоја. По свом саставу, мајчино млеко максимално задовољава нутритивне потребе детета током дојења јер садржи масти, протеине, угљене хидрате (лактозу и олигосахариде хуманог млека) и променљиви састав минерала и витамина. Мајчино млеко такође садржи супстанце које помажу у заштити одојчета од инфекције и упале, а истовремено доприносе здравом развоју имуног система и цревног микробиома и регулације раста детета.^[1]

Урађено је много истраживања о саставу мајчиног млека, али још увек се идентификује више компоненти мајчиног млека.^[1]

Сазревањем нооворођенчета повећавају се и потребе за енергијом, витаминима и минералима, па се одојчету уводи и исхрану поред мајчиног млека немлечна храна. Количина немлечне хране се постепено повећава, тако да је на крају прве године живота беби довољно само 500 милилитара млека дневно.

Опште информације

Прво млеко којим породиља храни новорођенче зове се колострум. Праодукује се у малим количинама и богат је извор имунолошких заштитних фактора и фактора развоја. Савршено је за било коју гестацијску доб бебе када се роди. Ако је беба недоношче колострум ће јој пружити додатну заштиту.^[1]

Мајчино млеко се потом мења да би задовољило потребе детета, али и даље наставља да пружа одличну исхрану, имунитет и друге здравствене и емоционалне предности за било које године узраста новорођенчета.

На почетку храњења беба добија мајчино млеко са мањим садржајем масти. Пред крај храњења добија мајчино млеко које има више масти. Једноставно речено, што је дојка празнија, то је већи садржај масти и обрнуто. У раном делу дана, ако дојиља има веома пуне груди, садржај масти ће бити мањи. Касније током дана, како груди дојиље омекшају, садржај масти ће бити већи.

Ако дојиља прати захтеве бебе и доји бебу кад год она тражи дојку, беба ће добити оно што јој је потребно.

Укупан састав масти, протеина и угљених хидрата у мајчином млеку је прилично сличан од мајке до мајке, чак иу различитим деловима света. Мајка може минимално да утиче на концентрацију само неколико хранљивих материја у мајчином млеку, јер чак и ако има веома ограничену исхрану, обично дојиља продукује квалитетно млеко за своју бебу.

Дојиља може да једете широк избор здраве хране за сопствено здравље и благостање, али њена исхрана има врло мали, ако уопште има, утицај на продукцију млека.

Повремено беба која има склоност ка алергију или нетолеранцију на одређену храну може реаговати на мајчино млеко, односно неке од састојака које мајка једе. У таквим случајевима мајка би требало да потражи савет од здравственог стручњака за дојење или храњење одојчади, као и за алергије на храну и осетљивост.

Иако неколико компоненти у мајчином млеку показују промене у количинама током дана у односу на ноћ (јер показују циркадијални ритам), нема доказа који би указивали на то да давање мајчиног млека дању или ноћу изазива било какве проблеме. Међутим, то је област за коју је потребно више истраживања, посебно када се ради о превремено рођеним бебама.

Мајчино млеко и имунизација

Иако дојење мајчиним млеком често смањује тежину болести код бебе, оно није замена за имунизацију, јер дојење не обезбеђује беби потпуни имунитет на болести које се могу спречити вакцином. Вакцине развијене за борбу против тешких, по живот опасних болести као што су дечија парализа, дифтерија и морбила пружају додатну заштиту.^[2]

Дојење мајчиним млеком такође може побољшати бебин одговор на неке вакцине. Дојене мајчиним млеком код бебе производи веће нивое антитела као одговор на неке вакцине него бебе храњене млечном формулом.^[2]

Сасатав мајчиног млека

Садржај макронутријената

Састав макронутријената (укупних масти, протеина и угљених хидрата) у мајчином млеку је робустан чак и међу различитим популацијама жена упркос варијацијама у статусу исхране мајке.^[3] Просечан састав макронутријената у мајчином млеку је приближно:

Просечан састав макронутријената у мајчином млеку
Макронутријенат	Количина g/dL	Карактеристике
Масти	3,6	Маст је најпроменљивији макронутријент у мајчином млеку. Што је дојка пуна млека, то је нижа укупна концентрација масти у мајчином млеку. Док што је дојка више дренирана, то је већа укупна концентрација масти.^[4] То је зато што је прво млеко које потече при сваком храњењу млеко са ниским садржајем масти, тако да је концентрација масти већа у млеку које је остало. Масне киселине у мајчином млеку варирају у односу на исхрану мајке. Ако мајка конзумира више дуголанчаних полинезасићених масних киселина (нпр омега-3 масних киселина у својој исхрани), њено мајчино млеко ће садржати веће пропорције тих масти.^[5]
Лактоза	7,4	Лактоза (главни угљени хидрат у мајчином млеку).^[6] Други значајни угљени хидрати у мајчином млеку називају се олигосахариди, који чине приближно 1 г/дЛ у мајчином млеку.^[7]
Протеини	1,2	Најзаступљенији протеини у мајчином млеку су казеин, α-лакталбумин, лактоферин, секреторни имуноглобулин ИгА, лизозим и серумски албумин.^[8]

Енергетски садржај

Приближни енергетски садржај мајчиног млека је 70 kcal/dL и значајно је повезан са садржајем масти у мајчином млеку.^[6]

Садржај микронутријената - витамини и минерали

Просечна исхрана обично обезбеђује мајкама које доје довољне количине витамина и минерала. Постоји само неколико витамина или минерала за које ће неким мајкама које доје можда требати суплементација како би се обезбедила одговарајућа концентрација у мајчином млеку.

Витамин Б12

Мајке које доје које су веганке (а можда и вегетаријанке) могу имати недостатак витамина Б12 и стога им је потребна суплементација како би се осигурала одговарајућа концентрација у мајчином млеку.^[9]

Витамин Д

Излагање сунчевој светлости смањује ризик од недостатка витамина Д. Међутим, безбедан ниво излагања сунчевој светлости за децу није познат. Дојене бебе које су највише изложене ризику од недостатка витамина Д укључују оне које су тамне пути, чија мајка има недостатак витамина Д и које примају премало сунчеве светлости (нпр. живе на вишим географским ширинама).

Јод

Препоручује се трудницама и дојиљама да узимају суплементацију јодом.^[10]

Биоактивни фактори

Мајчино млеко садржи различите биоактивне факторе (нпр живе ћелије, антитела, цитокине, факторе раста, олигосахариде, хормоне). Биоактивни фактори су елементи који утичу на биолошке процесе и на тај начин утичу на телесне функције или стања и на крају на здравље дојиље.

Док наука тек треба да открије функције свих биоактивних компоненти мајчиног млека, оно што се са сигурношћу може рећи је да је мајчино млеко много више од исхране. Мајчино млеко садржи низ фактора који играју значајну улогу у здрављу и развоју бебе. Многи од ових фактора у мајчином млеку раде заједно, што значи да је мало вероватно да ће суплементација са појединачним факторима имати исти ефекат.

Мајчино млеко садржи различите факторе раста који значајно утичу на црева, крвне судове, нервни и ендокрини систем бебе у развоју.^[3]

Анти-инфективни фактори

Мајчино млеко помаже у заштити од инфекције и упале. Специфични фактори у мајчином млеку који помажу у заштити беба од инфекције и упале су огромни и наука тек почиње да открива неке од њихових сложених функција.

Мајчино млеко садржи много различитих живих ћелија (нпр бела крвна зрнца, матичне ћелије). У раној лактацији, беба која је дојена може конзумирати до 10 трилиона белих крвних зрнаца мајке сваког дана. Секреторни ИгА је најзаступљенија класа антитела у мајчином млеку. Секреторна ИгА антитела посебно штите површине слузокоже. Такође постоје многи други антиинфективни протеини у мајчином млеку, као што су лизозим и лактоферин.

Олигосахариди у мајчином млеку разликују се по саставу од оних код било ког другог сисара. Они су пребиотици који селективно подстичу раст корисних бактерија (пробиотици). Поред тога, олигосахариди делују као упијачи за патогене. То је зато што се патогени могу везати за олигосахариде у бебиним цревима и избацити из организма са изметом. Због тога, патогени нису у стању да прођу кроз бебин цревни зид уђу у крвоток и изазову болест.^[11]

Својстава мајчиног млека

Нека од својстава мајчиног млека су:^[12]

Садржај фактора који помажу у заштити ваше бебе од инфекције и упале и помажу у развоју њеног имунолошког система и здравог цревног микробиома.
Садржај много различитих живих ћелија, на пример белих крвних зрнаца и матичних ћелија. У раној фази дојења новорођече дојењем може конзумирати до 10 белих крвних зрнаца мајке сваког дана.
Садржај антитела за заштиту бебине слузокоже (нпр унутрашње облоге уста, носа, желудца и плућа). А ту су и цитокини, фактори раста, олигосахариди и хормони. Главни тип антитела у мајчином млеку су ИгА. ИгА антитела која штите унутрашње површине тела, као што су уста, стомак, црева и плућа. Ова антитела беба не вари. Уместо тога, они облажу бебина црева и блокирају улазак инфекција које би иначе могле да изазову болест. Поред тога, постоји низ других фактора у мајчином млеку који беби која је дојена даје ефикаснији имуни систем. На пример, бебе које се доје развијају већу тимусну жлезду од беба храњених формулом. Тимусна жлезда чини врсту белих крвних зрнаца која помаже у заштити од инфекција. Све ово игра значајну улогу у здрављу и развоју бебе.^[2]
Олигосахариди, који се у мајчином млеку разликују од било ког другог сисара. Они селективно подстичу раст корисних бактерија (пробиотика). Они такође делују као упијачи за патогене, спречавајући их да изазову болест код ваше бебе.
Синергија свих биоактивних и антиинфективних фактора који раде заједно. То значи да је мало вероватно да ће давање додатака беби са појединачним факторима имати исти ефекат.
Да мајчино млеко није стерилно, и да садржи сопствену микробну заједницу која вероватно помаже у обликовању развоја цревног микробиома бебе.^[13]

Извори

^ ^а ^б ^в „What’s so great about breastmilk? | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Приступљено 2022-12-27.
^ ^а ^б ^в „Breastfed babies are less likely to get infections than formula-fed babies. У: Breastfeeding and immunity | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Приступљено 2022-12-27.
^ ^а ^б Ballard O, Morrow AL (2013), Human Milk Composition: Nutrients and Bioactive Factors. Pediatr Clin North Am 60(1):49–74.
^ Kent JC, Mitoulas LR, Cregan MD, Ramsay DT, Doherty DA, Hartmann PE (2006), Volume and frequency of breastfeedings and fat content of breast milk throughout the day. Pediatrics 117(3):e387–395.
^ Martin MA, Lassek WD, Gaulin SJ, Evans RW, Woo JG, Geraghty SR, Davidson BS, Morrow AL, Kaplan HS, Gurven MD (2012), Fatty acid composition in the mature milk of Bolivian forager-horticulturalists: controlled comparisons with a US sample. Matern Child Nutr 8(3):404–418.
^ ^а ^б Nommsen LA, Lovelady CA, Heinig MJ, Lonnerdal B, Dewey KG (1991), Determinants of energy, protein, lipid, and lactose concentrations in human milk during the first 12 mo of lactation: the DARLING Study. The American journal of clinical nutrition 53(2):457–465.
^ Morrow AL, Ruiz-Palacios GM, Jiang X, Newburg DS (2005), Human-milk glycans that inhibit pathogen binding protect breast-feeding infants against infectious diarrhea. The Journal of nutrition 135(5):1304–1307.
^ Lonnerdal B (2004), Human milk proteins: key components for the biological activity of human milk. Advances in experimental medicine and biology 554:11–25.
^ National Health and Medical Research Council (2012), Infant feeding guidelines. Canberra: National Health and Medical Research Council
^ „National Health and Medical Research Council (2010), Iodine supplementation for pregnant and breastfeeding women.”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
^ Newburg DS, Ruiz-Palacios GM, Morrow AL (2005), Human milk glycans protect infants against enteric pathogens. Annual review of nutrition 25:37–58
^ „Find out more about the amazing properties of breastmilk, What’s so great about breastmilk? | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Приступљено 2022-12-27.
^ Cabrera-Rubio R, Collado MC, Laitinen K, Salminen S, Isolauri E, Mira A (2012). The human milk microbiome changes over lactation and is shaped by maternal weight and mode of delivery. The American journal of clinical nutrition 96(3):544–551.