Манастир Светог Онуфрија припада Епархији нишкојСрпске православне цркве. Налази се у селуБазовик, на територији Града Пирота. Манастир се налази у близини водопада Бигар на путу Кална - Пирот односно на стотинак метара од слапова и бигрених кадица речице Бигар и око километар од водопада Бигар.
Прошлост
Нема података о настајању манастира, а први пут се помиње 1576. године у једном запису на маргинама рукописног Псалтира. Овај Псалтир, који се данас чува у Пловдивској библиотеци, обновљен је 1576. године у манастиру светог Онуфрија, руком јеромонаха Нифона, настојањем презвитера Димитрија из Осмакове и попа Цветка из Које. Исти Псалтир повезао је 1663. године јеромонах Атанасије, који у свом запису помиње монаха старца Живка из манастира светог Онуфрија. Овај Псалтир су у Пловдив највероватније однели посетиоци „от Копривштица от Филипе,“ који су 1795. године оставили свој потпис на зиду манастира светог великомученика Георгија у селу Темска.
Манастир је неколико пута разаран и обнављан, а према подацима Духовног суда у Нишу из 1899. године, манастирска црква је из темеља изграђена 1868. године. Како су свештеници темске парохије чули у народу, манастир потиче из 13. века.[1]
Манастир територијално припада атару села Базовик, које се у турском попису из 1446. године налази у вилајету Знепоља у данашњој Бугарској. У овом попису манастир се не помиње, тако да је највероватније подигнут касније.
Манастир је дуго био празан, а нема никаквих назнака да су у њему икада живели монаси. Пре Другог светског рата, у манастирском конаку је живео свештеник Никола Китановић, након чије смрти манастир остаје потпуно празан, због чега је запуштен.
Манастир данас
Уз помоћ надлежних државних институција, 2003. године започела је обнова манастира. Свети Престо је преправљен, под је поплочан, обновљен је манастирски конак и подигнута нова звонара. Манастир је поново освећен 25. јуна2007. године руком Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја, када је у манастиру обновљен монашки живот.[2]
.svg)
