Манастир је подигнут у другој деценији XV века, на тешко приступачној литици, испод Малог Града тврђаве Петрус. Ово утврђење је било средиште пограничне жупе Српске деспотовине према Османлијама и страдало је 1413. године у налету Бајазитовог сина Мусе. То би могло да објасни неприступачност Марије Петрушке, подигнуте у то доба, пошто је малом платоу на коме је манастир направљен могуће прићи само са југозападне стране, пратећи узводно ток реке Црнице.
Манастирска црква је направљена од облутака вађених из реке и ломљеног камења, уз местимичну употребу сиге. Имала је основу триконхоса, са бочним певницама и ђакониконом и проскомидијом, смештеним у наставку бочних апсида. Над њом се уздизало кубе које није сачувано, а имала је и нартекс, који је био знатно шири од ње. Зидови цркве су очувани највише до висине од 4,12 m и били су споља омалтерисани. Са унутрашње стране су били живописани, али остаци фресака данас нису сачувани. Део фресака је опстао у лунети изнад улаза, али је уклоњен током '60 година XX века.[1]
Западно од рушевина манастирске цркве, налазе се остаци две грађевине. Направљене су, од ломљеног камена, уз саму литицу, а имале су горњи спрат, пошто се у њиховим остацима уочавају удубљења у којима су се налазиле дрвене греде.