Оснивачи манастира су били браћа Доротеј и Марко Влатади, ученици светог Григорија Паламе. Посвећен је Преображењу, што се повезује са теолошком теоријом о нествореној светлости Преображења светог Григорија.
Манастриски храм је грађен у периоду од 1351.-1354. године. Значајну подршку за изградњу храма пружила је царица Ана Савојска, која се доселила у Солун после смрти мужа, Андроника III Палеолога.
Унутрашњост цркве је украшена фрескама у периоду од 1360.-1380. године. Када су Турци први пут заузели Солун 1387. црква је претворена у џамију, након заузимања Солуна други пут 1430. наставила је да функционише као православни манастирски објект за све време турске владавине.
Манастирски храм је тешко оштећен у земљотресу 1978. године, а касније је обновљен. Најстарији делови су: Капела Светих апостола Петра и Павла, купола и унутрашњи јужни зид храма. Манастир поседује велику колекцију византијских икона.
Манастир је данас познат по Патријаршијској установи Светоотачких Истраживања, која је основана 1965. од стране патријарха Атинагоре и представља Теолошки научни завод Цариградске патријаршије са значајном библиотеком. Током радова на обнови 1983. године, откривене фреске из 11. века.
