Њамецка лавра била је једна од највећих средњовековних центара молдавске културе и писмености. Монаси су у Бесарабији обновили Кицкански манастир, који се назива Ново-Њамецком лавром (спрам тога Њамецку лавру називају и Старо-Њамецка лавра).
Године 1934. број житеља Лавре заједно са своја два скита достизао је до 800 људи. У Лаври су се такође налазили духовна академија, типографија молдавског митрополита и велика библиотека.[4]