Касније је Аделар (1995) сугерисао да речник малгашког језика такође садржи многе речи пореклом из Јужног Сулавеса.[10] Даље доказе за овај предлог изнео је Бленч (2018).[11]
Малагашки језик има доста посуђеница из Арапског и Банту језика (посебно Свахилија). Његова писана књижевност вероватно се појавила у 15. веку. Кад су Французи основали своју колонијуТоланаро у 17. веку, они су код локалног становништва наишли на арапско-малагешко писмо у употреби познато као сорабе. Најстарији познати рукопис на сорабеу је мали малгашко-холандкси речник са почетка 17. века, а први пут објављен тек 1908. од стране Габриела Феранда,[14] то писмо морало је по свим показатељима бити у употреби на југоистоку Мадагаскара већ у 15. веку.[14]
Краљ Радама I (око 1810—1828), први писани представник Краљевине Мерино, добро упознат са сорабом, ипак је одлучио да уведе латинице на малгашком језику и позвао протестантско Лондонско мисионарско друштво да му помогне у томе оснивањем школа и цркава.
Мадагаскар има богату традицију усмене народне књижевности епови и легенде. Најпознатији национални епски је 'Ибонија' ' ', о истоименом малгашком народном јунаку.
Прва штампана књига на малгашком била је Библија, коју су превели на малгашкибританскипротестантскимисионари1835.[15] који су деловали на мадагаскарској висоравни. Први двојезични превод верског текста објавио је Етиен де Флакур[16] који је објавио и први малгашки речник.[17]
Дијалекти
Малагашки језик има два основна дијалекта; Источни - којим углавном говоре Мерине и Западни којим углавном говоре Сакалаве. Та подела је логична последица географије Мадагаскара, јер је планински ланац по средини острва уједно и граница (изоглоса) дијалеката.
Писмо
Малагашки алфабет је фонетски и врло једноставан, употребљава 21 слово из латинице: a, b, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, v, y, z.
Једине разлике су код слова i, које на крају речи постаје y, и код слова o, које се изговара као u.
Примери малагашког језика
Доњи примери су из Источног дијалекта који је стандардни малагашки, у употреби у главном граду Антананариву и на централној висоравни, где живи племе Мерина.[18]
^Dahl, Otto Christian (1951), Malgache et Maanyan: Une comparaison linguistique, Avhandlinger utgitt av Instituttet 3 (на језику: француски), Oslo: Egede Instituttet
^Dahl 1988 harvnb грешка: no target: CITEREFDahl1988 (help)
^Adelaar, Alexander (1995). „Asian Roots of the Malagasy: A Linguistic Perspective”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde (на језику: енглески). 151 (3): 325—356. JSTOR27864676. doi:10.1163/22134379-90003036.
^Wittmann, Henri (1972). "Le caractère génétiquement composite des changements phonétiques du malgache." Proceedings of the International Congress of Phonetic Sciences 7.807-10. La Haye: Mouton. [1]
^ абFerrand, Gabriel (1908). "Un vocabulaire malgache-hollandais." Bijdragen tot de taal-, land- en volkenkunde van Nederlandsch Indië 61.673-677. Taj rukopi je danas u Arasko-Malagaškoj kolekciji u Bibliothèque nationale de France.
Ricaut et al. (2009) "A new deep branch of eurasian mtDNA macrohaplogroup M reveals additional complexity regarding the settlement of Madagascar", BMC Genomics.
