Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1550 становника (према попису из 2011. било је 1552 становника).[1] У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији, ту је Железничка станица Мала Крсна.
Историја
Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.
Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[2][3]
Ове се налази ОШ „Ђура Јакшић” Мала Крсна. У Малој Крсни се налазе Најданови кругови.[4]
Демографија
У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[7]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
2 |
|
|
2 |
| 80+ |
11 |
|
|
22 |
| 75—79 |
25 |
|
|
27 |
| 70—74 |
49 |
|
|
58 |
| 65—69 |
55 |
|
|
60 |
| 60—64 |
44 |
|
|
58 |
| 55—59 |
38 |
|
|
32 |
| 50—54 |
74 |
|
|
62 |
| 45—49 |
74 |
|
|
73 |
| 40—44 |
65 |
|
|
48 |
| 35—39 |
65 |
|
|
57 |
| 30—34 |
47 |
|
|
60 |
| 25—29 |
56 |
|
|
52 |
| 20—24 |
52 |
|
|
56 |
| 15—19 |
67 |
|
|
46 |
| 10—14 |
76 |
|
|
56 |
| 5—9 |
50 |
|
|
51 |
| 0—4 |
49 |
|
|
34 |
| Просек : |
38,5 |
|
|
41,3 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
330
|
354
|
443
|
445
|
495
|
494
|
534
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
95
|
125
|
92
|
96
|
56
|
43
|
18
|
2
|
4
|
3
|
3,28
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
724
|
194
|
447
|
49
|
33
|
1
|
| Женски
|
713
|
110
|
446
|
133
|
24
|
0
|
| УКУПНО
|
1.437
|
304
|
893
|
182
|
57
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
362
|
52
|
0
|
1
|
105
|
| Женски
|
200
|
63
|
0
|
1
|
32
|
| УКУПНО
|
562
|
115
|
0
|
2
|
137
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
7
|
36
|
29
|
9
|
79
|
| Женски
|
0
|
5
|
31
|
8
|
11
|
| УКУПНО
|
7
|
41
|
60
|
17
|
90
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
3
|
8
|
16
|
| Женски
|
3
|
1
|
3
|
15
|
19
|
| УКУПНО
|
3
|
1
|
6
|
23
|
35
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
6
|
0
|
0
|
11
|
| Женски
|
3
|
0
|
0
|
5
|
| УКУПНО
|
9
|
0
|
0
|
16
|
Познате личности
- Мирољуб Лабус, српски економиста, политичар и редовни професор у пензији
Референце
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Најданове кругове у Малој Крсни посетило милион људи (Б92, 29. август 2016)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
- Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
.svg)
