Лужани (Сански Мост)

Лужани
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Сански Мост
Становништво
— 2013.	13[1]
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 22″ С; 16° 42′ 28″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	252 m
Површина	2,36[2] km^2
Лужани Лужани на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	79265
Позивни број	037

Село Лужани (општина Сански Мост) се налази у Унско-Санском кантону босанско-херцеговачког ентитета федерације Босне и Херцеговине.

Географски положај

Граничи се са селима Томина, одвојено мањом речицом, на југоистоку, Кијево на југозападу, Крухари на југу, Чапље на североистоку на десној и Кљевци на истоку, на левој страни водотока реке Сане.^[3]

Село се налази на десној страни водотока реке Сане. Од корита реке прве куће разграничава равничарско пространство, по ширини од око 1.000 и по дужини од око 3.000-4.000 метара. Куће се даље распростиру на благим узвишењима, брежуљцима, иначе ратарско плодном и обрадивом земљишту. Од равничарског дела земљишта које је коришћено само за косидбу траве и испашу стоке, насеље је одвојено асфалтним регионалним путем. Општински центар, Сански Мост па и село преко овог пута (Сански Мост—Кључ), повезани су са важнијим и дужим, магистралним путем М5, некада званом „пут АВНОЈ-а“, на југозападу према Кључу, Јајцу, Босанском Петровцу и Бихаћу, а према североистоку село и Сански Мост као општински центар истим путем повезани су са Приједором и Бањом Луком као већим општинама у регији, познатој под називом Босанска Крајина, која се простире на оба ентитета у Босни и Херцеговини.^[3]

Историја

Мушко становништво села масовно је стрељано 2. августа 1941. године. Преживели су само 2-3 одрасла мушкарца, која су пре тог злочина одведени у заробљеништво и један је под необјашњеним околностима преживео стрељање иако је био одведен пред строј.^[3]

Између Првог и Другог светског рата, па све до грађанског рата 1991—1995. године већинско становништво је било српско.^[3] После Другог светског рата село није имало верске објекте ни једне вероисповети. Пре грађанског рата 1991—1995. године становништво је било постигло солидан животни стандард, нарочито у односу на ниво животног стандарда и услове живота пре и 20 година после Другог светског рата. Сва домаћинства су имала нове куће, потпуно опремљене и снабдевене савременим покућством.^[3]

У селу је била изграђена водоводна мрежа и канализација, инсталирана електро и ПТТ мрежа, механизована обрада пољопривредног имања, земљишта, воћњака, обезбеђен превоз и саобраћај до општинског центра и шире међумесни саобраћај. Овакав ниво животног стандарда био је карактеристичан за целу регију па и Републику Босну и Херцеговину.^[3]

Демографија

Село је 60-их и 70-их година 20. века имало око 30 домаћинстава и преко 200 становника. После војне операције познате као „Сана“, од октобра 1995. године је остало без становника, а куће су порушене минирањем. Повратак становништва није у изгледу. Од 1995. до јуна 2005. године из два домаћинства вратила су се три становника, један у једно, а двоје у друго домаћинство.^[3] Према попису становништва Федерације Босне и Херцеговине из 2013. године, у селу је живело свега 13 становника у мање или укупно 3 домаћинства.^[1]

Националност[4]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	162[5] (93,10%)	192[6] (75,29%)	164[7] (72,57%)	161[8] (77,40%)
Хрвати	10[5] (5,75%)	63[6] (24,71%)	62[7] (27,43%)	47[8] (22,60%)
Југословени	2[5] (1,15%)	0[6] (0,00%)	0[7] (0,00%)	0[8] (0,00%)
Укупно	174[5]	255[6]	226[7]	208[8]

Извори

1. Статистички билтен 195, стр. 25.
2. Савезни завод за статистику становници и површина 1991.
3. Славко К. Шобот 2006.
4. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
5. Статистички билтен 234 1993, стр. 92.
6. Савезни завод за статистику 1981.
7. Савезни завод за статистику 1971.
8. Савезни завод за статистику 1961.

Литература

• Славко К. Шобот (2006). „Лужани”. Крагујевац: Мој Грмеч. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015. 
• „Попис становништва, домаћинстава/кућанстава и станова у Босни и Херцеговини 2013.године — Прелиминарни резултати по опћинама и насељеним мјестима у Федерацији Босне и Херцеговине” (PDF). Статистички билтен. Сарајево: Федерални завод за статистику. 195. 2013. ISSN 1512-5106. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015. 
• „Попис становништва домаћинстава и станова у 1961. године — Национални састав становништва ФНР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 3. Београд: Савезни завод за статистику. 191. ISBN 86-7479-023-2. Приступљено 15. 5. 2015. 
• „Попис становништва домаћинстава и станова 1971. године — Национални састав становништва СФР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 2. Београд: Савезни завод за статистику. 1994. ISBN 86-7479-022-4. Приступљено 15. 5. 2015. 
• „Попис становништва домаћинстава и станова 1981. године — Национални састав становништва СФР Југославије по насељима и општинама” (PDF). 1. Београд: Савезни завод за статистику. 1991. Приступљено 15. 5. 2015. 
• „Национални састав становништва — резултати за републику по општинама и насељеним мјестима 1991.” (PDF). Статистички билтен. Сарајево: Државни завод за статистику Републике Босне и Херцеговине. 234. 1993. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2015. 
• Становници према националној припадности и површини насеља — Босна и Херцеговина 1991 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. Приступљено 15. 5. 2015. 

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)