Лаза Ристовски је рођен у Новом Пазару, од оца Ђорђа, који је био војно лице и мајке Радмиле, која је била професор руског језика.[1] Кад је имао две године, због очеве прекоманде се са родитељима преселио у Краљево[1][2] где је и одрастао[3], због чега се сматрао Краљевчанином.[2]
Музиком је почео да се бави са само пет година када је после пуно натезања успео да убеди родитеље да му купе хармонику. Прве часове добио је од једног познатог краљевачког педагога, код којег се свирала само класична музика. Три године касније прешао је у тек отворену музичку школу. Провлачио се са тројкама из владања, јер директору никако није била по вољи његова наклоност према рокенролу.
У 13. години је због галаме побегао са неког концерта озбиљне музике и упао у прву групу. Када је завршио седми разред основне школе, родитељи су му купили оргуље "Vox Jaguar" за 540 хиљада ондашњих динара. Група је свирала по краљевачким игранкама без имена, па су прозвани Безимени.
После основне школе уписао гимназију у Краљеву и ванредно, Музичку школу „Станковић“ у Београду. Гимназија га није одушевила, па је пао први разред и након тога прешао у економску школу. Успут је завршио и две године средње музичке школе.
Почетком седамдесетих купио је и Хамонд оргуље, које је платио шест милиона и седамсто хиљада ондашњих динара.
Ристовски је са Смаком снимио албум Смак (1975), затим синглове Улазак у харем (1975), Сателит (1976) и Људи није фер (1976), касније скупљене на компилацији Улазак у харем (1977), као и Р. М. Точак (1977), соло албум гитаристе Радомира Михаиловића Точка. У октобру 1976, на наговор Горана Бреговића, је прешао у Бијело дугме, што је одјекнуло попут фудбалског трансфера.[4] Са Бијелим дугметом је снимио албум Ето! Баш хоћу!.
Средином 1978. напустио је групу и са Ипетом Ивандићем снимио албум „Стижемо". Почетком 1979. довео је из Крагујевца групу Ватра, али више од тога није успео да учини. У пролеће 1979. на предлог Точка, Зорана и Кепе, вратио се у Смак и са њима снимио још два сингла: На Балкану (1979) и Рок циркус (1980); као и два албума: Рок циркус (1980) и Зашто не волим снег (1981). Учествовао је и у снимању плоче Из профила (1982) Бориса Аранђеловића, која је заправо остатак материјала припремљеног за албум Зашто не волим снег.
Након распада Смака у јесен 1981, Лаза почиње да ради као студијски музичар и убрзо је постао најтраженији клавијатуриста у земљи. Списак људи с којима је радио или их пратио на турнејама изузетно је велики.
Сарађивао је с Џез-оркестром РТБ-а, а неколико је година радио на солистичкој каријери у електронској музици. Снимио је сингл Тражиш опроштај (1982), као и три албума: Merge (1983), 2/3 (1983) и Roses for General (1984).
У Бијело дугме се вратио у фебруару 1985. године, након гостовања на албуму снимљеном претходне године. До 1987. године у бенду је свирао клавијатуре заједно са Владом Правдићем. Са њима је снимио албуме Пљуни и запјевај моја Југославијо и Ћирибирибела, оставши члан бенда све до престанка рада 1989. године.
1990. године постаје придружени члан хард рок бенда Освајачи из Крагујевца, на чијем је дебитантском албуму Крв и лед свирао клавијатуре и био сарадник на продукцији и аранжманима.
1992. године, када се Смак поново окупио, придружио им се на концертима у Сава центру. Материјал са првог од три одржана концерта издат је на живом албуму odLIVEno.[5]
Због тешке болести Ристовски је везан за инвалидска колица неколико година уназад, али је наставио са радом. 1. јануара2003. је објавио албум "Гондола". Учествовао је и на повратничкој турнеји Бијелог дугмета 2005. године, али уз велика ограничења пошто је његова болест узнапредовала.[6][7] Такође, радио је на новом материјалу за некадашњег бубњара Бијелог дугмета Милића Вукашиновића и певача групе Смак - Бориса Аранђеловића. 2006. године је објавио албум „Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel“ који представља инструменталне обраде хитова овог дуета.
Са првом супругом Весном Панић, која је била магистар вајарства,[11][12] имао је ћерку Санду, рођену 11. фебруара1977. године, на дан првог Лазиног концерта са Бијелим дугметом. Ћерка, која је дипломирани сликар и модни дизајнер, родила му је унука Томислава 25. септембра 2004. године.[13] У међувремену се развео од прве супруге. Неколико година, до 2006. године, живео је Београду са Македонком Славицом.[2] Исте године, поново се повезао са првом супругом, која је била уз њега до његове смрти.[14]