Фебруара 1939. године, после пада Барселоне и пораза Шпанске републике, заједно са другим борцима Интернационалних бригада, одлази у Француску. У Француској се све до 1941. године налазио у концентрационим логорима Сен Сипријен и Гирс, где су били заточени борци Интернационалних бригада, а потом се прикључује Француском покрету отпора. Године 1943. је заробљен и до краја рата се налазио у у затворима по Француској и Немачкој.
Женио се два пута. Из првог брака има ћерку и сина. У другом браку са супругом Нином, која је била Боливијка, имао је четири ћерке — Ану, која је балерина, Кори, која је економиста, Ленку, која је позоришни редитељ и Лидију, која је адвокат. Ћерке Ленка и Кори су познате јавности. Ленка као позоришни редитељ и супруга глумца Радета Шербеџије, а Кори као министар рударства и енергетике у Влади Зорана Ђинђића, гувернер Народне банке Србије (НБС) и министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Александра Вучића.