PROFILBARU.COM

Јела
	илустрација
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Потпородица:	Abietoideae
Род:	Abies
Врста:	A. alba
Биномно име
	Abies alba; Mill.

Кључ у биологији представља табелу за одређивање врсте живих бића.

Детерминација

Кључеви могу бити посебна дела или се налазити у склопу стручних књига или радова. Пратећи карактеристике врсте коју је потребно детерминисати, врши се избор између датих случаја који се увек дају алтернативно. Дакле један представља „тезу“, а други „антитезу“. Свака теза преко броја са десне стране води до нова два случаја, односно до нове „тезе“ и „антитезе“. На тај начин се стиже до одређене таксономске категорије, односно коначне детерминације (прво до породице преко кључева за одређивање породице, онда до рода преко кључева за одређивање родова, а онда и врсте преко кључева за одређивање врста, а могуће је одређивати и ниже категорије).^[1]

Пример

Кључ за одређивање породице реда Pinales

1а	Биљке без шишарки. Семе је појединачно, обавијено меснатим омотачем.	Taxaceae
1б	Биљке са дрвенастим, кожастим или бобичастим шишаркама.	2
2а	Листови су игличасти, пршљенасто распоређени или љуспасти, наспрамно распоређени. Шишарке су ситне, кожасте, дрвенасте или бобичасте и са мало љуспи.	Cupresaceae
2б	Иглице су распоређене спирално или у чуперцима. Шишарке су кожасте, дрвенасте са много љуспи.	3
3а	Шишарке су дуже од своје ширине. Плодне и заштитне љуспе су јасно одвојене. Плодне љуспе су веће, носе по два семена заметка.	Pinaceae
3б	Шишарке су округласте. Фертилне и стерилне љуспе су углавном срасле, носе 2-9 семених заметака.	Taxodiaceae

Кључ за одређивање потпородице породице Pinaceae

1а	Биљке без кратких изданака. Иглице су спирално распоређене.	Abietoideae
1б	Биљке са кратким и дугим изданцима.	2
2а	Кратки изданци су 1-2 mm и у пазуху су одрвенелих, спирално распоређених љуспастих листића. у рукавцу кратког изданка су 2-5 иглица.	Pinoideae
2б	Кратки изданци су дуги око 5 mm, расту више година. на њима су иглице у чуперку до 40, а на дугим изданцима иглице су спирално распоређене.	Laricoideae

Кључ за одређивање родова потпородице Abietoideae

1а	Зреле шишарке су усправне, осипају се.	Abies
1б	Зреле шишарке висе, не осипају се.	2
2а	Покровне љуспе вире између плодних љуспи. Отисци иглица мало истакнути, овални.	Pseudotsuga
2б	Покровне љуспе не вире између плодних љуспи. Лисни отисци су на јастучастим израштајима коре.	3
3а	Иглице су пљоснате, рашчешљане у два реда, имају танке петељке, дуге 8-15 mm. На врху су тупе, по ободу фино назубљене. Отисци иглица су полуокругласти. Шишарка дуга око 2,5 cm са кратком дршком.	Tsuga
3б	Иглице су четвороугласте или спљоштене, без јасних петељки. Ожиљак иглице је ромбичан.	Picea

Кључ за одређивање врста рода Abies

1а	Иглице на лицу без линија стома или само при врху са линијама стома.	3
1б	Иглице на лицу са линијама стома до својих основа.	2
2а	Иглице 8-15 mm, на све стране одстојеће, круте, скоро четвртасте, при бази упадљиво проширене.	A. pinsapo
2б	Иглице су дуге 45-65 mm, сабљасто савијене нагоре, рашчешљане у два реда.	A. concolor
3а	Младе гране голе, све иглице су зашиљене. Пупољци су смоласти са тесно прилеглим љуспама.	A. cephalonica
3б	Младе гране су длакаве, пупољци без смола.	4
4а	Младе гране су жутозелене, иглице нису рашчешљане, уперене су ка врху гране.	A. nordmanniana
4б	Младе гране су сиве или црвеномрке. Иглице су рашчешљане.	A. alba

Карактеристике добрих кључева

Описи треба да буду дијагностички (важе за све представнике једне групе и само за њих) и дискриминативни (одвајају једну групу од других), посебно када су у питању кључеви за врсте. Карактеристике које нису такве, не би требало да буду коришћене. Такође, не би требало користити негације. Описи који се користе треба да буду концизни и униформни где год је то могуће.

Примери литературе за детерминацију биљака

Примери литературе која се најчешће користи за детерминацију биљака:

Domac, R. (1950): Flora za određivanje i upoznavawe bilja-Zagreb
Fiori, A. (1921): Iconographia Florae Italicae
Josifović, M. i grupa autora (1970-1980): Flora SR Srbije, I-X, SANU-Beograd
Stojanov, N. i Stefanov, B. (1923-1925): Flora na Blgaria, I i II, Sofija
Savulesku, T. (1953-1965): Flora Republicii Populare Romine, I-XI, Akadem. RPR
Boisser, E. (1867-1879): Flora Orientalis, I-V, Genevae et Basilae
Coste, H. (1901-1906): Flore de la France, I-III, Paris
Ilić, R, Cerović, O, Gajić M.R. (1972): Flora Košutnjaka, Beograd
Hayek, A. (1927-1933): Prodromus Florae peninsulae Balcanicae, I-VII, Dahlem bei Berlin
Hegi, G. (1906-1931): Illustrierte Flora von Mittel-Europa, I-VII, Wien
Horvatić, S. (1954): Ilustrirani bilinar-Zagreb
Jovanović, B. (1951): Priručnik za određivanje dendroflore- Coniferae-Salicaceae, Beograd