PROFILBARU.COM

Кућа Шеранића у Бањој Луци
Кућа Шеранића у Бањој Луци
	Шеранића кућа
Опште информације
Место	Бања Лука
Општина	Град Бања Лука
Ентитет	Република Српска
Држава	Босна и Херцеговина
Координате	44° 46′ 20″ С; 17° 11′ 27″ И / 44.77215° С; 17.19091° И
	Кућа Шеранића у Бањој Луци Кућа Шеранића у Бањој Луци на карти Босне и Херцеговине
Врста споменика	национални споменик
Време настанка	16. вијек
Тип културног добра	Заштићено историјско подручје

Шеранића кућа у Бањој Луци је грађевина која је саграђена 1580. године.^[1] С обзиром на то да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Српске^[2] и националним спомеником Босне и Херцеговине.^[3] Налази се у мјесној заједници Српске топлице, на десној обали Врбаса.

Историја

Шеранића кућа саграђена је 1580. године од стране богатог бега Муја Шеранића. Сматра се најстаријом породичном кућом у Бањалуци.

Карактеристике

За тадашње прилике, Шеранића кућа издвајала се по својој унутрашњости и опремљености. Имала је мушки и женски улаз, купатило, собу за госте и послугу, оставу и топлу воду.

Власништво и питање обнове

Кућа је у приватном власништву породице Шеранић. С обзиром на то да је посљедњих година у лошем стању, често се покреће питање обнове, али недостатак новца се наводи као основни разлог за неизвршење тога.

Хауз у саставу куће Бисере Шеранић

Овај објекат је у саставу Градитељској целини - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци, данас Месна заједница Српске Топлице, који су проглашени за националним споменик Републике Српске и Босне и Херцеговине.^[4] Настала је уз изворе термалне воде (просечне температуре износе од 33° до 36 °C) у османском периоду у Горњем Шехеру (Српске Топлице).

Заштита

Одлуком Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4 Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39 став 1 Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на седници одржаној од 25. до 31. јануара 2005. године хауз у саставу куће Бисере Шеранић као део Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру, Бања Лука, проглашен је за национални споменик Босне и Херцеговине.^[4]

Положај

Хауз у саставу куће Бисере Шеранић налази се у оквиру комплекс бања у Горњем Шехеру на десној обали Врбаса, који у овом делу губи особине планинске и поприма особине равничарске реке, у просторном обухвату дефинисаном следећим границама:^[5]

са северозападне стране је ограничен коритом ријеке Врбас дужине око 200 метра низводно од новог гвозденог моста, те границом Улице Од Змијања Рајка (ранији назив: Улица браће Алагић) у дужини око 100 м југозападно од моста;
југозападном границом к.ч. број 662, к.о. Бања Лука III-8 (парцела на којој се налази Бањско-рекреациони центар “Шехер”);
на југоисточној стран природном границом преласка обронака Шехитлука у равничарски део, са обронцима Бањ брда (стари назив Шехетлуци), обрасли храстом, грабом и црним бором.
на североисточној страни к.ч. број 700, к.о. Бања Лука III-8 (Хаџи-Исаковића кућом).

На удаљености од отприлике 50 метара североисточно од Маслиног хауза смештена је још једна покривена бања која се данас налази у саставу куће Бисере Шеранић.

Историја

За време аустроугарске владавине махала Илиџа није доживела неке веће промене. На месту на коме је Врбас најужи, након 1880. године, саграђени су:

мост челичне решеткасте конструкције,^[6]^[а]
војно купатило Жбана
неколико објеката у аустријском провинцијском стилу: куће Гушића, Хаџиалића, Лиховића и Бисере Шеранић,
неколико занатских и трговачких радњи (кафана Александера Голдбахера, кафана Карла Голдбахера у кући „Хладари” поред моста на Врбасу, Бајагиловића дућан у Хаџиалића кући, Менсерова кафана „Земаљска кугла”, обућарска радња Мустафе Трокића) које су касније затворене или су објекти у којима су се налазиле порушени у каснијем периоду.^[6]

Минбер (становници Бање Луке су је називали „мала мунарица” или „акшамлија” ) и михраб мусале су срушени 1935. године.^[6]

Илиџанска џамија је срушена 1948. године. Имала је дрвену мунару и улазни трем са софама и била покривена кровом на четири воде.^[6]

У писаним изворима се наводи да су...

...приликом археолошких ископавања 1983. откривени темељи џамије грађени у три реда камена, као шупљи зид (Фототека и планотека Завода за заштиту споменика културе и природе Бањалука.^[7]

Ова ископавања се доводе у везу са изградњом Бањско-рекреационог центра Горњи Шехер.^[6]^[б]

Кућу, која је првобитно била саграђена са одликама аустријске провинцијске архитектуре, 1910. године саградио је Ахмед Шеранић и тада је бања ушла у њен састав.

Након земљотреса који је захватио Бања Луку 1969. године кућа је доста оштећена. Након санације куће 1970-их која је уследиле након земљотреса, кућа је добила данашњи изглед али са друге стране изгубила своје првобитне стилско архитектонске вредности.

Опис добра

Специфичности махале Илиџа у којој је изграђен објекат Хауз у саставу куће Бисере Шеранић, због природних ресурса краја има директну везу са овом грађевином. Присуство термалних изворишта на једном релативно малом просторном обухвату одразило се на градитеље објекат хауз у саставу куће Бисере Шеранић, да коришћењем природних фактора, обликују простор за становање и обилато користе термалне воде (просечне температуре од 33° до 36 °C). Наиме они су унутар посебно изграђеног објекта изградили засебну просторију хауз и у њу сместили бање за купање.

Преко улазног претпростора, димензија око 180x470 cm, улази се у сам хауз. Објекат хауза је једнопросторне диспозиције и квадратне основе, зидан каменом чији обимни зидови имају дебљину од отприлике 70 cm, а централни унутрашњи простор хауза има димензије 4,70x4,70 м.

Са галерије, направљене од дрвене дашчане платформе (димензија: дубина 85 cm, ширина 470 cm) ослоњене на челични НП I носач, која је око 190 cm уздигнута од дна базена, преко једнокраког дрвеног степеништа силази се до бетонираних површина направљених по ободу базена, које се користе као комуникационе стазе и клупе за одмор купача, гостију бање ( ширина ових стаза је отприлике 80 cm уз североисточни зид и северозападни зид, а око 50 cm уз остала два зида).

Дно базена је пошљунчано, а висина од дна базена до унутрашње коте темена куполе износи отприлике 655 cm.

Купола, која у попречном и подужном пресеку има облик неправилне елипсе, ослања се на камене зидове. Висина стреле свода куполе износи око 210 cm, а хоризонтално растојање ослонаца свода износи око 505 cm. При врху куполе, у своду, постављено је укупно 10 вентилационих отвора: четири кружног пресека пречника отвора око 15 cm и шест радијално постављених правоугаоних отвора димензија око 20x20 cm.

Бања се употребљава. Купола бање је заштићена привременом дрвеном конструкцијом са покривачем од валовитих ПВЦ плоча ради заштите куполе објекта од прокишњавања. Према стању на терену, купола је била заштићена цементним млеком и танком цементном кошуљицом која се оштетила.

Види још

Напомене

^ Мост није уцртан на аустроугарској карти из 1880. године.
^ Комисија за урбанизам, комуналне и стамбене послове Општине Бања Лука 1982. године издала је Решење о одобрењу за изградњу Бањско-рекреационог центра Горњи Шехер.

Извори

^ Шеранића кућа - најстарији бисер Бањалуке
^ „Списак непокретних културних добара Републике Српске”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2017. г. Приступљено 10. 09. 2017.
^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2015. г. Приступљено 19. 9. 2015.
^ ^а ^б „Graditeljska cjelina - Banje u mahali Ilidža u Gornjem Šeheru, Banja Luka,” (PDF). aggf.unibl.org.
^ „Istorija Graditeljska cjelina - Banje u mahali Ilidža u Gornjem Šeheru, Banja Luka,” (PDF). aggf.unibl.org.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Hauz u sastavu kuće Bisere Šeranić Graditeljska cjelina - Banje u mahali Ilidža u Gornjem Šeheru, Banja Luka,” (PDF). aggf.unibl.org.
^ Husedžinović, Sabira, Vakufname-značajni istorijski izvori za upoznavanje urbane topografije Banjaluke XVI -XIX vijeka, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, god. 30, Sarajevo. 1990. str. 95-115, fusnota br. 31

Литература

Bejtić, Alija (1953). „Banja Luka pod turskom vladavinom : Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u XVI i XVII vijeku” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zavod za zaštitu spomenika kulture N.R. Bosne i Hercegovine (I): 91—116.
Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
Ćorović, Adi (2008). „Šeranića kuća u Gornjem Šeheru kod Banje Luke”. Baština : Godošnjak Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (IV): 199—208.
Husedžinović, Sabira (1984). „Prezentacija Šeranića kuće kao elemenat revitalizacije Gornjeg Šehera”. Naše starine. Sarajevo: Zavod za zaštitu spomenika kulture, prirodnih znamenitosti i rijetkosti Bosne i Hercegovine (XVI—XVII): 175—185.
Husedžinović, Sabira; Balić, Fuad (2004). Šeranića kuća u Gornjem Šeheru : adaptacija Šeranića kuće kao prilog vraćanja autentičnosti Gornjem Šeheru. Banja Luka: Bošnjačka zajednica kulture Preporod. COBISS.SR 209586695
Husedžinović, Sabira; Balić, Fuad (2004). Bosanska kuća u Banjaluci. Banja Luka: Bošnjačka zajednica kulture Preporod. COBISS.SR 209196807
Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice. COBISS.BH 11596294
Imširija, Mirela. „Specifikum korištenja termalne vode u tradicionalnoj bosanskoj kući banjalučke regije kao polazna osnova budućeg održivog turističkog razvoja” (PDF). Sarajevo: Arhitektonski fakultet Sarajevo.
Ravlić, Aleksandar (1974). Banja Luka : razdoblja i stoljeća. Beograd: Mladost. COBISS.SR 158697735
Škaljić, Abdulah (1966). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Sarajevo : Oslobođenje). COBISS.SR 98616327 COBISS.RS 747287 COBISS.BH 11338246
Walasek, Helen (2016). Bosnia and the Destruction of Cultural Heritage (на језику: енглески). New York: Routlege.
Austrougarska karta (kopija) sa prikazom Gornjeg Šehera
Bejtić, Alija, Banja Luka pod turskom vladavinom, Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u 16. i 17. vijeku, «Naše starine» I (Godišnjak Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Bosne i Hercegovine), Sarajevo.
Banja Luka, Urbanistički plan, Dokumentacija, 2. istorijski razvoj i naslijeđe, 2.3. kulturno-istorijsko naslijeđe, Urbanistički zavod Banja Luka, 1975 (studiju priredio: Zavod za zaštitu spomenika kulture BiH, Sarajevo).
Novelirani regulacioni plan Gornji Šeher, Urbanistički zavod Banja Luka.
Kraljević, Gojko, Rimski novci iz okolice Banje Luke, Glasnik Zemaljskog muzeja (A), NS 3a,1983, str. 109-125, Sarajevo.
Mujezinović, Mehmed, Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine, knjiga 2, Istočna i Centralna Bosna, 3. izdanje, Sarajevo.
Husedžinović, Sabira, Vakufname-značajni istorijski izvori za upoznavanje urbane topografije Banjaluke XVI -XIX vijeka, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, god. 30, Sarajevo.
Ryszard Pankiewicz: QUELQUES REMARQUES SUR L‘ÉCONOMIE PRÉMONTAIRE DANS LA ROME ARCHAÏQUE, ACTA CLASSICA XXXIII (1990) 65-75 ISSN 0065-1141 0065-1141
Čelebi, Evlija, Putopis, Odlomci o jugoslovenskim zemljama (preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović), 3. izdanje, Sarajevo.
Selman, Mehmed, Banja Luka – za svakog ponešto, Travnik, 1999.
Opširni popis bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. III (naziv originala: Defter-i-mufassal-i liva-i Bosna cild salis, Ankara, Tapu Kadastro, Kuyûd-1 Kadîme Arşivi TD 479), Sarajevo, Bošnjački institut Zűrich, Odjeljenje Sarajevo, Orijentalni institut.