Кућа Ђуре Јакшића је установа културе у Скадарлији и кућа у којој је живео и умро чувени српски песник и сликарЂура Јакшић. То је најпознатија и једна од најстаријих кућа у Скадарској улици.[1] Данас игра значајну улогу у културном и уметничком животу Београда. У њој се готово свакодневно одржавају различити културно-уметнички програми. Годишње се приреди на десетине литерарних вечери, музичких програма, позоришних представа и ликовних изложби. Установом управља градска општина Стари град.
Историја
Историја куће
Шићан махала или Циганска махала помиње се почетком 19. века. Био је то сиромашни део града изван варошког шанца у ком су најчешће живели сиромашни грађани. У том крају убрзано расте број кафана у којима почињу да се окупљају бројни уметници и љубитељи уметности. Половином 19. века тадашња Скадарлија већ бележи петнестак кафана. Близина Народног позоришта и Опере на БулеваруЖарка Савића допринели су да овај амбијент постане незаобилазан. Овај чувени боемски крај одиграо је велику улогу у развоју културног живота Београда и Србије. Одлуком градских власти 1872. године Циганска махала прекрштена је у Скадарску улицу.
Године 1935. на кући у којој је живео Ђура Јакшић свечано је откривено спомен обележје са ликом великог уметника и назнаком да се ту завршио његов живот.[1]
Године 1986. кућа је реновирана, чиме су створени услови за представљање ликовних стваралаца.[2]
Живот Ђуре Јакшића у кући
Споменик Ђури Јакшићу испред куће у којој је становао и умро 16. новембра 1878. године
Исте године у њој се, на адреси Скадарска 34, настанио и Ђура Јакшић, као новопостављени коректор Службених новина, а касније и Државне штампарије. Убрзо потом у дом где већ станује велики сликар и песник доселила се и његова породица, супруга са децом. Јакшићи се усељавају у стан у који се улазило са дворишне стране куће која данас носи његово име. Стан у коме су живели Јакшићи био је без патоса, влажних зидова, скромно намештен столом, столицама, чивилуком и двема постељама, а у суседној соби, која је уједно била и кухиња, налазила су се још два лежаја.[3] У то време то је била сиромашна и запуштена градска четврт, а Ђура Јакшић био је први од чувених београдских боема који је у њој живео. Чак је и прозван „првим боемом”.[4]
У истој кући становали су и многи други великани тог и каснијих времена, између осталих глумац Чича Илија Станојевић, а потом и глумац и редитељ Димитрије Гинић.[1] Сама кућа, чак и за оно време невелика, приземна, двосливног, крова била је врло скромних услова за живот. Ђура Јакшић живео је у овој кући све до своје смрти, 16. новембра 1878. године.[2]
Кућа Ђуре Јакшића, део по део, исељавањем дотадашњих станара, ставља се у институционалном смислу у функцију уметности и уметника. Са њеног прозора незаборавне стихове говоре познати глумци. Од 1972. године у Кући Ђуре Јакшића налазила се редакција Песничких новина, а касније почиње да излази и ревија за певање и мишљење Песник, основан 1985. године. Од 1992. године у Кући излазе новине за прошлост, садашњост и будућност Скадарлија.
Кућа Ђуре Јакшића као установа културе
У Кући Ђуре Јакшића представљени су многи југословенски песници, страни уметници, учесници медђународних песничких манифестација. Ту су установљене књижевне награде за поезију„Ђура Јакшић” и „Ђурин шешир” које славе песнике и поезију, слободоумно певање и мишљење.
Деведесетих година у овом простору делује и Собно позориште које је основао Душко Михајловић, а у ком су са својим монодрамама, дуодрамама, одломцима и колажима гостовали многи великани наше савремене позоришне сцене. Позоришне представе и уметнички перформанси током лета одржавају се и на платоу испред зграде.[5]
У Кући Ђуре Јакшића организоване су бројне школе: лепог певања, клавира, виолине, старог српског певања, сликања, графике и друге.[2]
