Купола на стени

Купола на стени
арап. قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra
Купола на стени, Стари део Јерусалима
Купола на стени Локација на мапи Израела
Основне информације
Локација	Јерусалим, Израел
Координате	31.7780° С; 35.2354° И / 31.7780; 35.2354
Религија	ислам
Грана/традиција	Исламско светилиште
Држава	Држава Палестина
Управа	Јорданско министарство за вакуфе
Архитектонски опис
Стил архитектуре	исламски, омејадски, абасидски, османски
Главни градитељ	Абд ел Малик ибн Марван
Оснивање	обнова: дограђена 820, обнављана 1020, 1545—1566, 1721—1722, 1817, 1874—1875, 1959—1962, 1993.
Почетак изградње	688–692. н. е.[1]
Спецификације
Висина	20 m
Број купола	1

Купола на стени (арапски: قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra, хебрејски: כיפת הסלע Kippat ha-Sela) је исламско светилиште смештено на Храмовној гори у Старом граду Јерусалиму. Првобитно је довршена 691–692. године по налогу Омејадског халифе Абд ел Малика током друге фитне (исламског грађанског рата) на месту Другог jеврејског храма, уништеног током римске опсаде Јерусалима 70. године. Првобитна купола се срушила 1015. године, а обновљена је 1022—1023. Купола на стени је у основи једно од најстаријих постојећих грађевина исламске архитектуре.^[2]

Њена архитектура и мозаици били су рађени по узору на оближње византијске цркве и палате,^[3] мада је њен спољни изглед значајно промењен у османском и затим у модерном периоду, пре свега додавањем позлаћеног крова, 1959—1961. и поново 1993. На осмоугаону основу грађевине можда је утицала византијска црква трона Маријиног (позната и под називом Катисма на грчком и ал Кадизми на арапском), саграђена између 451. и 458. на путу између Јерусалима и Витлејема.^[3]

Камен темељац, над којим је саграђена Купола на стени, има изузетан значај у Аврамским религијама као место са којег је Бог створио свет и првог човека, Адама.^[4] Такође се верује да је ово место на коме је Аврам покушао да жртвује свог сина Исака, и као место на коме се манифестује Божја присутност више него на било ком другом месту, ка коме се Јевреји окрећу током молитве. Велики значај овог места за муслимане потиче из традиција које га повезују са стварањем света и веровања да је Ноћно путовање посланика Мухамеда према небу почело са стене у средишту грађевине.^[5][6][7]

Као једне од локација Светске баштине Унеска, названа је „најпрепознатљивијом знаменитошћу Јерусалима“,^[8] заједно са две оближње грађевине Старог града, западним зидом и „ротондом“ у цркви Светог гроба.^[9] То је најранија археолошки атестирана верска грађевина коју је саградио муслимански владар, а на натписима зграде налазе се најранији епиграфски натписи ислама и пророка Мухамеда. Натписи су се показали као прекретница, јер су касније постали уобичајена карактеристика у исламским структурама и готово увек спомињу Мухамеда. Купола на стени остаје „јединствени споменик исламске културе у готово свим аспектима“, укључујући и „уметничко дело и као културни и побожни документ“, према историчару Олегу Грабару.

Опис

Основна структура

Пресек Куполе (штампа из 1887, по првим детаљним цртежима Куполе, направио Фредерик Катервуд 1833)^[10]

Структура је у основи осмоугаона. У њеном средишту је прекривена куполом, пречника приближно 20 метара, постављеном на уздигнутом кружном тамбуру на 16 носача (4 ступца и 12 стубова).

Ова централна структура окружена је осмостраном аркадом од 24 ступца и стубова.^[11] Осмоугаона аркада и унутрашњи кружни тамбур стварају унутрашњи амбулаторијум који окружује свету стену.

Спољни зидови су такође октагонални. Сваки од њих има приближно 18 m у ширини и 11 m у висини. Спољни и унутрашњи октагон стварају други, спољни амбулаторијум који окружује унутрашњи.

И кружни тамбур и спољни зидови садрже много прозора.

Унутрашња декорација

Унутрашњост куполе раскошно је украшена мозаиком, фајансом и мермером, од којих је већи део додат неколико векова након завршетка изградње. Садржи и куранске натписе.

Посвећени натпис Куфским писмом постављен око куполе садржи датум за који се верује да је година кад је купола оригинално довршена, 72. по Хиџри (691/2), док је име првог халифе градитеља Куполе, ал Малика избрисано и замењено именом Абасидског халифе Ел-Мамуна (владао 813–833) током чије владавине је дошло до обнове грађевине.

Спољна декорација

Сура Јасин („Срце Кур'ана”) је исписана преко горњег дела са плочицама, а наручио ју је у 16. веку Сулејман Величанствени.^[12] Изнад овога је написана 17. сура Ал-Исра, која говори о Ноћном путовању посланика Мухамеда на небо.

Галерија

• 
  Унутрашњост куполе
• 
  Сама Купола
• 
  Орнаменти и натписи унутар Куполе
• 
  Детаљ
• 
  Камен Темељац унутар Куполе
• 
  Панорама Храмовне горе, на којој се виде џамија Ел Акса и Купола на стени, са Маслинове горе
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Стерео картица Куполе на стени (крај 19. века)
• 
  Детаљ споља
• 
  Унутрашњи зидови Куполе на стени, суд са цветним мотивима и круном
• 
  По кишном дану
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Референце

1. Gil, Moshe (1997). A History of Palestine, 634–1099. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59984-9. 
2. Slavik, Diane (2001). Cities through Time: Daily Life in Ancient and Modern Jerusalem. Geneva, Illinois: Runestone Press. стр. 60. ISBN 978-0-8225-3218-7. 
3. Avner, Rina (2010). „The Dome of the Rock in light of the development of concentric martyria in Jerusalem” (PDF). Muqarnas. Volume 27: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World. Leiden: Brill. стр. 31–50 [43–44]. ISBN 978-900418511-1. JSTOR 25769691. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 08. 02. 2020. 
4. Carol Delaney (2000). Abraham on Trial: The Social Legacy of Biblical Myth,. Princeton University Press. стр. 120. 
5. M. Anwarul Islam and Zaid F. Al-hamad (2007). „The Dome of the Rock: Origin of its octagonal plan”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 109—128. 
6. Rabbat, Nasser (1989). „The meaning of the Umayyad Dome of the Rock”. Muqarnas. 6: 12—21. 
7. „Kupola nad stijenom - Jeruzalem | TANJA BEN HAIM MARČETIĆ” (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 
8. Goldberg, Jeffrey (29. 1. 2001). „Arafat's Gift”. The New Yorker. Приступљено 11. 7. 2015. 
9. „UNESCO World Heritage”. 
10. „Drawings of Islamic Buildings: Dome of the Rock, Jerusalem.”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 8. 2. 2020. г. „Све до 1833. године Купола на стени није била измерена нити скицирана; према речима Виктора фон Хагена, 'ниједан архитекта никада није нацртао њену архитектуру, нити је иједан антиквар одредио њен унутрашњи дизајн...' Међутим 13. новембра те године, Фредерик Катервуд се маскирао у египатског официра и у пратњи египатског слуге 'с великом храброшћу и сигурношћу', ушао је у грађевину носећи свој прибор за цртање... 'Током шест недеља, наставио сам да истражујем сваки детаљ џамије и њених одаја' Стога, Катервуд је извршио прву комплетну анализу Куполе на стени, и тиме направио пут за многе друге уметнике у наредним годинама, попут Вилијама Харвија, Ернеста Ричмонда и Карла Фридриха Хајнриха Вернера.” 
11. The Dome of the Rock. Glass Steel and Stone. Архивирано 2013-05-11 на сајту Wayback Machine
12. Palestine: Masjid al-Aqsa:„The Dome of the Rock”. Приступљено 18. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза), at IslamicLandmarks.com,

Цитирана дела

• Creswell, K.A.C. (1924). The Origin of the Plan of the Dome of the Rock (2 Volumes). London: British School of Archaeology in Jerusalem. OCLC 5862604. 
• Peterson, Andrew (1994). Dictionary of Islamic Architecture. London: Routledge. ISBN 0-415-06084-2. 
• Braswell, G (1996). Islam – Its Prophets, People, Politics and Power. Nashville, TN: Broadman and Holman Publishers. 
• Clermont-Ganneau, Charles (1899). „Chapter VIII The Kubbet es Sakhra”. Archaeological Researches in Palestine During the Years 1873–1874. Volume 1. London: Committee of the Palestine Exploration Fund. стр. 179—227. 
• Elad, Amikam (1999). Medieval Jerusalem and Islamic Worship: Holy Places, Ceremonies, Pilgrimage (2nd изд.). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-10010-7. 
• Grabar, O. (1986). „Kubbat al-Ṣakhra (search results)”. Ур.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume V: Khe–Mahi. Leiden: E. J. Brill. стр. 298—299. ISBN 90-04-07819-3. 
• Hawting, Gerald R. (2000). The First Dynasty of Islam: The Umayyad Caliphate AD 661–750 (Second изд.). London and New York: Routledge. ISBN 0-415-24072-7. 
• Johns, Jeremy (јануар 2003). „Archaeology and the History of Islam: The First Seventy Years”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 46 (4): 411—436. doi:10.1163/156852003772914848. 
• Necipoğlu, Gülru (2008). „The Dome of the Rock as palimpsest: 'Abd al-Malik's grand narrative and Sultan Süleyman's glosses” (PDF). Ур.: Necipoğlu, Gülru; Bailey, Julia. Muqarnas: An Annual on the Visual Culture of the Islamic World. Volume 25. Leiden: Brill. стр. 17—105. ISBN 978-900417327-9. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 02. 2020. 
• Ali, A (1946). The Holy Qur’an – Translation and Commentary. Bronx, NY: Islamic Propagation Centre International. 
• Islam, M. Anwarul; Al-Hamad, Zaid (2007). „The Dome of the Rock: origin of its octagonal plan”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 109—128. doi:10.1179/003103207x194145. 
• Luxenberg, Christoph. Neudeutung der arabischen Inschrift im Felsendom zu Jerusalem. In: Karl-Heinz Ohlig / Gerd-R. Puin (Hg.): Die dunklen Anfänge. Neue Forschungen zur Entstehung und frühen Geschichte des Islam, Berlin (Verlag Hans Schiler) 2005, S. 124–147. English version: "A New Interpretation of the Arabic Inscription in Jerusalem's Dome of the Rock". In: Karl-Heinz Ohlig / Gerd-R. Puin (eds.): The Hidden Origins of Islam: New Research into Its Early History. Prometheus Books. . Amherst, N.Y. () 2010
• Vogüé, Melchior de (1864). Le Temple de Jérusalem : monographie du Haram-ech-Chérif, suivie d'un essai sur la topographie de la Ville-sainte (на језику: French). Paris: Noblet & Baudry. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Литература

• Grabar, Oleg (2006). The Dome of the Rock. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press. ISBN 978-0-674-02313-0. 
• Flood, Finbarr B. (2000). „The Ottoman windows in the Dome of the Rock and the Aqsa Mosque” (PDF). Ур.: Auld, Sylvia; Hillenbrand, Robert. Ottoman Jerusalem: The Living City: 1517–1917. Volume 1. London: Altajir World of Islam Trust. стр. 431—463. ISBN 978-1-901435-03-0. 
• Kessler, Christel (1964). „Above the ceiling of the outer ambulatory in the Dome of the Rock in Jerusalem”. Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland (3/4): 83—94. JSTOR 25202759. 
• Kessler, Christel (1970). „'Abd Al-Malik's inscription in the Dome of the Rock: a reconsideration”. Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland (1): 2—14. JSTOR 25203167. 
• Richmond, Ernest Tatham (1924). The Dome of the Rock in Jerusalem: A Description of its Structure and Decoration. Oxford: Clarendon Press. 
• St. Laurent, Beatrice (1998). „The Dome of the Rock and the politics of restoration”. Bridgewater Review. 17 (2): 14—20. 

Спољашње везе

• „Qubba al-Sakhra, Jerusalem”. Archnet Digital Archive. 
• „Купола на стени”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2003. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Света места
• Купола на стени у Јерусалиму Ремек-дела исламске архитектуре
• Ochs, Christoph (2010). „Dome of the Rock”. Bibledex in Israel. Brady Haran for the University of Nottingham. 
• Allen, Terry (2014). „The Marble Revetment of the Piers of the Dome of the Rock”. Occidental, CA: Solipsist Press. Приступљено 26. 3. 2017.