Кошава (у неким крајевима и устока)[1] је југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени и зиме. Удари ветра достижу брзину и до 100 km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 km/h. Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша, а на западу до Шида.[2]
Настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру.
Зими може изазвати пад температуре на −30 °C. У лето је хладна и прашњава. Она варира дневно, и најјача је између 5.00 и 10.00 сати ујутру. Кошава је обично узрокована зонама ниског притиска преко Јадранског мора и одговарајуће зоне високог притиска у јужној Русији.[2]
Једна јака кошава је била 14. априла 1937. године, са брзином од 28 m/s у Београду, што је изазвало материјалну штету.[4][5] Брзина и појава кошаве опала је од 1949. до 2010. године. Иста студија показала је да кошава обично траје два-три дана, а једнодневни догађаји су веома ретки.[6]
Име се такође традиционално употребљава у северозападној Бугарској, а значи југоисточни или источни ветар. Постоји изрека: Када кошава удари, Нишава се мрзне.
Референце
Литература
- Дукић, Душан (2006). Климатологија. Београд: Географски факултет.
