Коцофени култура

Коцофени култура
Географија
Континент Европа
Регија источна Европа
Друштво
Друштвено уређење ловачко-сакупљачко, рано пољопривредно
Период
Историјско доба неолит
Настанак 3500. п. н. е.
Престанак 2500. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
← Черноводска култура Витенбершка култура →
Портал Археологија
Предмети Коцефени културе у музеју у Ајуду, Румунија

Коцофени култура (рум. Coţofeni; позната и као Усатово култура) је енеолитска култура, чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје распростирања је и Украјина и Молдавија. Датује се у период од 3500 — 3000. година п. н. е. Простирала се и на простору данашње Србије и то на подручју између Црног Тимока, Дунава и Хомољских планина, где се развила у додиру са другим културним гупама, насталим на основу Бубањ Салкуца Криводол комплекса.[1] Прву монографску обраду ове културе извршио је П. Роман[2].

Локалитети

Коцофени култура се простирала на великом подручју, тако да је према густини насеља могуће издвојити неколико региона:

Вишеслојно насеље Хоцилор (рум. Hoţilor) код Херкулане је румунским археолозима служило за стварање периодизације културе и типолошко разврставање. На простору Србије издвајају се локалитети старије фазе:

Стратиграфија

Петре Роман, румунски археолог, је предложио трочлану поделу ове културе:

  1. фаза формирања (I фаза)
  2. фаза кристализације (II фаза)
  3. класични период (III фаза)

Ова подела не може се применити на налазишта у западном делу распростирања ове културе (на територији Србије)[1], где су за периодизацију значајни други елементи, попут присуства керамике Костолачке културе и орнаментика браздаздог урезивања.

Стратиграфски положај Коцофени културе је добро утврђен на налазиштима у Румунији (попут Хоцилора код Херкулане). У овој пећини култура је добро издвојена. Претходи јој Салкуца IV, као и један део празног слоја, за који се претпоставља да припада продору Чернавода III културе. После Коцофени слоја, почиње период Вербичоара културе.

Насеља и некрополе

П. Роман је утврдио четири типа насеља:

  1. равничарска насеља, која су откривена на дунавским острвима
  2. насеља на терасама, на платоима изнад река
  3. насеља на тешко приступним теренима (брда и планине)
  4. насеља у пећинама.

По типу насеља, као и по осталим остацима материјалне културе, претпоставља се да је основна економска грана била сточарство.

Податке о сархањивању дају углавном румунски локалитети, али ни једно познато налазиште се не може окарактеристати као организована некропола. П. Роман је издвојио три начина сахрањивања: гробове у пећинама, под хумком и окер гробове. Уз скелетно сахрањивање среће се и спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, што се може довести у везу са етничким и културним променама у културама енеолита.

Керамика

Керамика је специфична по облицима и орнаменту. Посуде су рађене од лоше пречишћене земље и углавном су сачувани мањи облици, попут пехара и здела. Пошто су насеља била на тешко приступачним теренима велике посуде су лоше сачуване и углавном се графички могу реконструисати. Шоље су углавном коничног облика који се левкасто завршава тракастом дршком. Јављају се и лоптасте шоље равног или косо засеченог обода. Други карактеристични облик чине калотасте зделе засеченог обода. Откривени су и сложени облици, попут амфора и великих посуда са широким дршкама.

Орнамент чине пластичне траке, груписане и вертикално постављене на горњем делу посуде и урези.

Осим керамике, откривен је и велики број оруђа од јелењег рога, посебно у Злотској пећини, затим секире са рупом за причвршћивање, шила и бодежи.

Референце

  1. ^ а б Никола Тасић, Коцофени култура, ПЈЗ III, Сарајево, 1979.
  2. ^ Petre Roman, Late Copper Age Cotofeni Culture of South-east Europe, British Archaeological Reports, 1977.

Литература

  • Никола Тасић, Енеолитске културе централног и западног Балкана, Београд, 1995.

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!