Коледари

Маска која се носила у коледарској поворци током XX века за време божићних празника. Део је збирке предмета уз обичаје Народног музеја у Лесковцу.

Коледа је у народу обичај по којем је од Божића до Богојављења група маскираних младића и млађих ожењених људи обилазила сваку кућу у селу и певала коледске песме, изводећи при томе и разне мађијске радње, све са жељом да се утиче на здравље укућана и да се дочара обиље и напредак куће.^[1] На подручју Босанске Крајине користио се и назив чаројице за коледаре.^[2]

Колеђани или коледари су заузврат добијали поклоне у храни од сваке куће. Код западних Срба обичај се давно изгубио, тако да су и подаци о њему веома ретки. Забележен је код Срба у Босни, на Озрену, Крњину, Tребави и око Маглаја, где су коледавци (коледаре, коледарице, вјешалице) у групама од 10 до 15 момака и млађих ожењених људи обилазили одређени заселак.^[3] Пошто отпевају песму, улазе у кућу, траже разне намирнице, а децу плаше да ће их вешати о вериге (отуда и назив вјешалице). Обичај је боље познат у источној и јужној Србији. Коледе се припремају на неколико дана пред Светог Игњата, негде већ од Никољдана, а главна припрема састоји се у изради маски.^[4]

Галерија

• 
  Покладна маска, село Стража (Вршац), 1969.
• 
  Покладна маска, село Стража (Вршац), 1969.
• 
  Покладна маска, село Стража (Вршац), 1968.

Види још

• Сировари

Референце

1. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 537. 
2. „Čarojice”. POTKOZARJE (на језику: српски). 2018-05-20. Приступљено 2023-01-31. 
3. Koledavci, Gornja Lupljanica, opština Derventa, 2015 - YouTube
4. Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001.