Кинетохор
Микротубули деобног вретена (зелено), хромозоми (плаво), кинетохори (црвено) Кинетохор је парна протеинска структура у пределу центромере хромозома. За њега се везују нити деобног вретена па је сваки хромозом у метафази митозе повезан за оба пола ћелије.
Хемијски састав кинетохора није сасвим тачно утврђен мада се сигурно зна да садржи базне протеине . За њега се под углом од 90° везује од 4 до 40 микротубула (граде нити деобног вретена) што зависи од величине самог кинетохора. Поједине микротубуле продиру чак до хроматинског материјала.
Уочен је електронским микроскопом и различито је грађен у хромозомима различитих организама:
код виших биљака је лоптастог облика
код човека, различитих животиња и нижих биљака је трослојан (триламинаран). Триламинарни кинетохор се састоји од три дела:
део за који су причвршћене нити деобног вретена и он је најгушћи
средњи део који је блеђи
унутрашњи, гушћи део који належе на хроматин .
Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига , Београд
Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
Prentis S: Биотехнологија, Школска књига , Загреб, 1991.
Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига , Загреб, 1990.
