Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.
Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1]
Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.
Године 1420. су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. — 17. века посуто градићима „каштелима”, добило је своје данашње име.[1]
Становништво
На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.
Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]
[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
_001.jpg)
.gif)
