Рођена је у аргентинском граду Ла Риохи. Хуан Перон ју је упознао 1950-их у изгнанству у Панами, где је радила као плесачица у ноћном клубу. С њом се 1960. године оженио у Шпанији.[1]
Када се Перон 1973. године вратио у Аргентину и кандидовао за председника, одабрао је Изабелу Перон као потпредседничког кандидата. Перон се надао да ће је народ прихватити исто као што је био прихватио Еву Перон, али то с Изабелом није био случај.
Након смрти мужа је наследила његов положај, али се испоставило да нема никаквог ауторитета. Аргентина је све више тонула у нереде и економску кризу, а перонистички покрет се поделио на леву и десну фракцију, чији су обрачуни прерасли у прљави рат.
Године 1976. ју је збацила војска и пет година држала у кућном притвору. Након тога је отишла у изгнанство у Шпанију.
Године 2006. у Аргентини започета је истрага због њене умешаности у ликвидације 500 и нестанке 600 левичарских политичара и активиста у периоду 1973—1976. године.[2] Дана 12. јануара2007. ухапшена је у Мадриду на темељу аргентинског налога за хапшење.[3] Шпански суд је напослетку одбио њено изручење Аргентини.[4]
Извори
^Eloy Martínez, Tomás. La Novela de Perón. Random House, 1985.
