PROFILBARU.COM

Ивања Река
Ивања Река;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Град Загреб
Становништво
— 2011.	1.800
Географске карактеристике
Координате	45° 47′ 56″ С; 16° 07′ 03″ И / 45.7988222808348° С; 16.11760937303064° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	103 m
	Ивања Река Ивања Река на карти Хрватске

Ивања Река је насеље у саставу града Загреба. Припада градској четврти Пешченица - Житњак. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу ужег подручја Града Загреба.

Географски положај

Смештена је на реци Сави, 12 километара источно од средишта Загреба, јужно од Славонске авеније. Ивања Река је позната по раскрсници ауто-путева према Вараждину, Славонском Броду и према Лучком (загребачка обилазница), односно наплатној рампи ауто-пута Загреб-Липовац.

Историја

Први пут се спомиње 1217. године. Насеље је име добило по потоку Иванова Река или Чучерје који је ту некада утицао у реку Саву. У средњем веку у Ивањој Реци су становници каптолски кметови. Од средине 19. века Ивања Река је у саставу Котара Дуго Село, касније општине Дуго Село. Године 1987. издваја се из састава тадашње општине Дуго Село и припаја се тадашњој загребачкој градској општини Пешћеница, а од децембра 1999. године је у саставу четврти Пешченица - Житњак.

У насељу делује Добровољно ватрогасно друштво, фудбалски клуб, задавствена амбуланта, пошта и мотел. Ивања Река има своју властиту римокатоличку жупу. У току је довршење нове цркве. У месту је некада деловао и женски фудбалски клуб који је 1981. године био победик купа и првак тадашње Југославије.

Становништво

Ивања Река се почела интензивно насељавати 70-их година прошлог века. Године 1981. бројала је 1.164 становника, а пописом 2001. у њој је живјело 1.783 становника. На попису 2011. године, насеље је имало 1.800 становника.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ивања Река је имало 1.594 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.034	64,86%
Срби	323	20,26%
Муслимани	47	2,94%
Југословени	27	1,69%
Чеси	10	0,62%
Словенци	5	0,31%
Украјинци	5	0,31%
Мађари	2	0,12%
Албанци	1	0,06%
Црногорци	1	0,06%
неопредељени	43	2,69%
регион. опр.	3	0,18%
непознато	93	5,83%
укупно: 1.594

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.