Ибрахим "Ибрица" Јусић (Дубровник, 15. децембар1944) је хрватски извођач шансона и забавне музике босанско-херцеговачког поријекла.
На естрадном небу Ибрица Јусић се јавља 1968. године на фестивалу у Загребу. Ослањајући се на елементе француске шансоне годинама је створио препознатљив и веома аутентичан ауторски израз, који се одликује поетиком и интелектом, као и компоновањем на стихове познатих пјесника. Деценијама је заштитни знак Дубровачких љетних игара, на којима се редовно појављује као домаћин поноћних концерата на скалинама, те уз самосталне гитарске рецитале у репрезентативним Кнежевим дворима. Први албум објавио је 1975. године, кад стиче и свејугословенску дискографску славу. То се посебно односи на његове ране радове као пјесме: „Мачка“, „Добро јутро, Маргарета“, „Поноћ“, „Јуби сан вашу ћер“, али и компоновањем стихова Шекспира, Брехта, Паљетка, Антића, Бритвића и других. Прекретница у раду био је први симфонијски албум „Ибрица“ (1981), урађен у богатим медитеранским аранжманима старијег брата, маестра Ђеле Јусића, који је за Ибрицу написао антологијске пјесме, попут: „Шалом Сарах“, „У сваком случају те волим“, „На Страдуну“ и друге.
Перо Готовац, познати хрватски композитор и диригент је 1994. године написао врло обиман пропратни текст „Након тридесет година“ за јубиларно издање „Ретроспективе“ са најбољим пјесмама Ибрице Јусића: „Шансоњер Ибрица Јусић, чаробњак пјеваног стиха, данас већ искуством сазрели умјетник испеченог естрадног заната, испунио је тридесет година својега бурног пута по даскама сцена широм свијета. Гдје је тренутно? Опет негдје лута!"
Прије двије године[како?] Ибрица Јусић одао је омаж и својој првој, духовној домовини и земљи својих родитеља Босни и Херцеговини, снимивши у новим модерним аранжманима читав низ најљепших босанских севдалинки, објављених на албуму „Аманет“.[1]
Фестивали
Ибрица Јусић има иза себе бројне наступе на домаћим фестивалима, на којима се појављује од почетка 1970-их. година. Највјернији је био Сплитском фестивалу и Загребфесту, а у новије се вријеме појављује и на Вечерима далматинских шансона.[1]
Ибрица је први пут запјевао уз гитару на скалинама у Дубровнику 1965. године, а каријеру шансоњера започео 1968. године, побиједивши на Загребачком фестивалу с пјесмом „Целулоидни пајац“ за коју је освојио и награду публике, а освојио је награде и за друге данас антологијске пјесме: „Особењак“ и „Још увијек не знам неке важне ствари“ (Загребфест ‘69. - I награда жирија, I награда публике), „Мачка“ (Загребфест ‘70. - I награда публике), „Љуби сан вашу ћер“ (Опатија ‘76 - I награда публике) и бројне друге.[1]
