Игре су запамћене по повратку Кине као земље учеснице пошто се МОК сложио да означава Тајван Кинеским Тајпејем. Кина је годинама бојкотовала игре због тога што је МОК дозвољавао самосталне наступе Тајвану.
Игре су донеле и једну технолошку новину: први пут је на такмичењима употребљен вештачки снег.
У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и тимови:
Ингемар Стенмарк из Шведске је освојио злата и у слалому и у велеслалому. Хани Венцел из Лихтенштајна поновила је његов досег од два злата у алпском скијању (слалом, велеслалом) у женској конкуренцији. Тиме је њена држава постала најмања држава која је освојила олимпијско злато.
БиатлонацАлександар Тихонов (СССР) освојио је четврту златну медаљу на четвртим Зимским олимпијским играма заредом. Тихонов је све златне медаље освојио у штафетним тркама.
Ерик Хајден (САД) јест освојио свих 5 златних медаља у брзом клизању (500 m, 1.000 m, 1.500 m, 5.000 m и 10.000 m) поставивши четири олимпијска и један светски рекорд. Тај подухват је до данас остао ненадмашен у том спорту.[тражи се извор]
Наступ хокејашког тима САД изненадио је фаворизоване екипе Совјетског Савеза у полуфиналу и Финске у финалу. О том догађају је 2004. снимљен филм Miracle (у српском преводу: Чудо).
