| Зеленика
|
![]()
|
| Ilex aquifolium L.
|
| Научна класификација
|
| Царство:
|
|
| Тип:
|
|
| Класа:
|
|
| Ред:
|
|
| Породица:
|
|
| Род:
|
|
| Врста:
|
I. aquifolium
|
| Биномно име
|
Ilex aquifolium
|
| Синоними[1]
|
- Ilex vulgaris Gray
- Aquifolium croceum Raf.
- Aquifolium ferox Mill. ex Rafin.
- Aquifolium heterophyllum Raf.
- Aquifolium ilex Scop.
- Aquifolium lanceolatum Raf.
- Aquifolium planifolium Raf.
- Aquifolium spinosum Lam.
- Aquifolium undulatum Raf.
|
Зеленика или божиковина (лат. Ilex aquifolium) је вишегодишња биљка, из фамилије Aquifoliaceae. Род Ilex је једини тренутно живећи род фамилије.[1] Род настањује умерене и суптропске крајеве, а у флори Србије заступљена је само врста Ilex aquifolium.[2]
Опис врсте
Зеленика је зимзелен жбун или ниско дрво, до 10 m високо. Спорог је раста и може доживети и неколико стотина година. На кратким дршкама су прости листови, јајолики, кожасти, трновито назубљеног обода. Са сваке стране листа је обично 5-9 трнова, 2-3 mm дужине. Лице листа је сјајно
и тамнозелене боје, док је наличје загаситије и мање-више мат изгледа. Листови горњих грана су чешће целог обода или са ретким трновима. Цветови су актиноморфни, двополни или једнополни. Цвета од маја до јуна. Чашица цвета је длакава, а круница бела или благо црвенкаста. Плод је округласта, црвена и сјајна коштуница, која се појављује у новембру и децембру, а остаје на дрвету до краја зиме. Семе често прележи и годину дана док не проклија.[2]
Распрострањење у Републици Србији
Зеленика је присутна у стаништима са утицајем атлантске климе у Србији, углавном у западном делу земље. Углавном се ради о планинским шумама. Осетљива је на сушу и ниске температуре.[2]
Значај
Дрво зеленике се користи у столарији, а има и велики значај у хортикултури. Од давнина се користи као украсна врста. Плодови су отровни за људе и могу да изазову повраћање и дијареју.[2]
Угроженост и заштита врсте
Зеленика у Србији има статус строго заштићене биљне врсте.[3]
Галерија
Референце
Спољашње везе
