PROFILBARU.COM

Жорж Мелијес
Жорж Мелијес
	Жорж Мелијес - Портрет човека (1883)
Име по рођењу	Marie-Georges-Jean Méliès
Датум рођења	8. децембар 1861.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	21. јануар 1938. (76 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Потпис

Мари Жорж Жан Мелијес (фр. Marie-Georges-Jean Méliès;^[1] Париз, 8. децембар 1861 — Париз, 21. јануар 1938) је француски илузиониста, први прави филмски уметник, кога сматрају оцем наративног филма. Рођен је у Паризу, као потомак породице произвођача ципела. Између 1896. и 1906. у његовој компанији Стар филм (Star film) снимљено је око шест стотина филмова, од којих је до данас сачувано мање од сто четрдесет. Мелијас је био продуцент, редитељ, сценариста, сценограф, сниматељ и глумац. Био је врло иновативан у развијању специјалних ефеката. Случајно је открио ефекат заустављеног кадра 1896. као и ручно бојење сваког фрејма (сличице) филмског кадра.^[2] Због његове способности да одлично трансформише реалност, понекад су га звали мађионичарем кинематографије (енгл. Cinemamagician). Пре него што је постао филмски стваралац, био је позоришни мађионичар у позоришту Робера Удена. Године 1895, након презентације камере браће Лимијер, заинтересовао се за филм. Између 1856. и 1914. године, режирао је укупно 531 филм. Ти филмови су просечно трајали од једног до четрдесет минута. Постао је познат по унапређивању многих техничких и наративних елемената филмске уметности у раној фази филма.

Сматра се да је први користио технике претапања (dissolve), вишеструке експозиције (superimposition), снимања квадрат по квадрат (time-lapse), сценографију и специјалне светлосне ефекте. Био је и подједнако импресиван и распон тема његових филмова. Међу њих спадају краткометражни трик-филмови (feeries), као што је Човек гумене главе (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), филмови са фантастичним сижеом Пепељуга (Cinderella, 1899), историјски филмови Бенвенуто Челини (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), документарне драме Афера Драјфус (L'affaire Dreyfus, 1899) и авантуристички филмови научнофантастичног садржаја од којих је најпознатији филм од тридесет сцена Пут на Месец (A Le voyage dans la lune, 1902). Мелијес се није приклонио примитивном фотографском стилу како би показао да камера може да слаже. Препознао је разлику између филмског и стварног времена и створио запањујући низ визуелних ефеката да би смањио ограничења при снимању филмова са активним причама.^[3] Чарли Чаплин је Мелијаса назвао алхемичарем светла а Дејвид В. Грифит је једном приликом рекао да њему дугује све. Ипак, Мелијесова камера имала је увек улогу гледаоца који из првог реда посматра живу слику заједно са уласцима глумаца на сцену и пејзажем, који су спречавали дубинску композицију. Неки су његов рад називали кичем, неки углађеном порнографијом, али Мелијесова највећа слабост био је недостатак маште, који га је спречио да у потпуности искористи филмске технике које је измислио. Компанија Пате фрер (Pathe Freres), Шарла Патеа, названог Наполеоном филма, била је водећа светска сила у продукцији, дистрибуцији и приказивању филмова и постала је Мелијесов дистрибутер 1911. године. Године 1913. Мелијесова филмска продукција доживљава банкрот. Већина његових филмова није сачувана, јер је током Првог светског рата француска армија неке користила као материјал за производњу у ратној индустрији, а други део филмова је рециклиран за потребе производње нове филмске траке. Пред крај живота одликован је Орденом легије части.

Филмови

Жорж Мелијес је снимио и режирао на стотине филмова, од којих је до данас сачувано мање од 140. Зна се да је више од 400 његових филмова у време Првог светског рата било претопљено да би се добио материјал од кога су се правиле потпетице за чизме француских војника.^[4]

Следи непотпуни списак Мелијесових филмова:

(Batteuse à vapeur, 1896)
(Le Bivouac, 1896)
(Les Blanchisseuses, 1896)
(Bois de Boulogne, 1896)
(Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896)
Уклети замак (Le Manoir du diable, 1896)
Ужасна ноћ (Une nuit terrible, 1896)
Кошмар (Le cauchemar, 1896)
Нестајућа дама (Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896)
Зачарана гостионица / L'auberge ensorcelée, 1897)
Мефистофелесов кабинет (Le Cabinet de Méphistophélès, 1897)
Уклети замак (римејк) (Le Château hanté, 1897)
Алхемичарева халуцинација (L'hallucination de l'alchimiste, 1897)
(Un homme de têtes, 1898)
Пећина демона (La Caverne maudite, 1898)
Астрономов сан (La Lune à un mètre, 1898)
(Illusioniste fin de siècle, 1899)
Пепељуга (Cendrillon, 1899)
Пљачка Клеопатрине гробнице (Cléopâtre, 1899)
Ђаво у манастиру (Le Diable au couvent, 1899)
Афера Драјфус (L'affaire Dreyfus, 1899)
Јованка Орлеанка (Jeanne d'Arc, 1899)
Плес ватре (Danse du feu, 1899)
(Nouvelles luttes extravagantes, 1900)
(L'homme-orchestre, 1900)
(Les Deux aveugles, 1900)
Сабирање и одузимање (Tom Whisky ou L'illusioniste toqué, 1900)
Плавобради (Barbe-Bleue, 1901)
Пут на Месец (Le Voyage dans la Lune, 1902)
Човек гумене главе (L'homme à la tête de caoutchouc, 1902)
(Le Voyage de Gulliver à Lilliput et chez les géants, 1902)
(Illusions funambulesques, 1903)
(Le Puits fantastique, 1903)
(Le Revenant, 1903)
(Le mélomane, 1903)
(Le chaudron infernal, 1903)
Паклени кејквок (Le cake-walk infernal, 1903)
(L'Auberge du Bon Repos, 1903)
(La flamme merveilleuse, 1903)
Паклени котао (Le Chaudron infernal, 1903)
(Le royaume des fées, 1903)
Чудовиште (Le monstre, 1903)
Чаробна лампа (La lanterne magicue, 1903)
(La rêve du maître de ballet, 1903)
(La damnation de Faust, 1903)
(Les cartes vivantes, 1904)
(Le thaumaturge chinois, 1904)
(Le bourreau Turc, 1904)
Сирена (La Sirène, 1904)
(Le roi du maquillage, 1904)
(Le Voyage à travers l'impossible, 1904)
(Le tripot clandestin, 1905)
(Les affiches en goguette, 1905)
Црни ђаво (Le Diable noire, 1905)
Рипов сан (La Légende de Rip Van Vinckle, 1905)
Дворац из 1001 ноћи (Le palais des mille et une nuits, 1905)
(Le raid Paris-Monte Carlo en deux heures, 1905)
Четири стотине ђавољих подвала (Les 400 farces du diable, 1906)
(L'alchimiste Parafaragamus ou La cornue infernale, 1906)
Вештица (La Fée Carabosse ou le Poignard fatal, 1906)
Двадесет хиљада миља под морем (20.000 Lieues Sous les Mers, 1907)
(L'éclipse du soleil en pleine lune, 1907)
(Le rêve d'un fumeur d'opium, 1907)
Сатана у затвору (Satan en prison, 1907)
(Le locataire diabolique, 1909)
(Hydrothérapie fantastique, 1910)
(Les hallucinations du Baron de Münchausen, 1911)
Прозор ђаволске цркве (Le Vitrail diabolique, 1911)
(The Ranchman's Debt of Honor, 1911, у САД)
Освајање Северног пола (La conquète du pole, 1912)
(Le Chevalier des neiges, 1912)
(Cendrillon ou La pantoufle mystérieuse, 1912)
(The Ghost of Sulpher Mountain, 1912 у САД)
(The Prisoner's Story, 1912 у САД)
(Le Voyage de la famille Bourrichon, 1913)

Извори

^ "Méliès". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
^ Мини биографија на IMDb
^ Gress, Jon (2015). Visual Effects and Compositing. San Francisco: New Riders. стр. 23. ISBN 9780133807240. Приступљено 21. 2. 2017.
^ Кук, Дејвид А. - Историја филма I, Clio, Београд, 2005. године. ISBN 978-86-7102-580-5.

Литература

Abel, Richard (ed.) (2005). Encyclopedia of Early Cinema, London/New York: Routledge ISBN 0-415-23440-9
Malthête-Méliès, Madeleine (2011), Georges Méliès l'Enchanteur, Condé-sur-Noireau: La Tour Verte, ISBN 978-2917819128
Cinémathèque Méliès (јун 2013), „Dossier: la soirée historique du Grand Café, Georges Méliès y assistait...la veille!”, Cinémathèque Méliès: Lettre d'information (37): 7, Архивирано из оригинала 15. 04. 2015. г., Приступљено 07. 01. 2023
Cosandey, Roland (1991), „Georges Méliès as L'Inescamotable Escamoteur: A Study in Recognition”, Ур.: Cherchi Usai, Paolo, A Trip to the Movies: Georges Méliès, Filmmaker and Magician (1861–1938) = Lo Schermo Incantato: Georges Méliès (1861–1938), [Rochester]: International Museum of Photography at George Eastman House, стр. 57—111
Frazer, John (1979), Artificially Arranged Scenes: The Films of Georges Méliès, Boston: G.K. Hall & Co., ISBN 0816183686
Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2008), L'oeuvre de Georges Méliès, Paris: Éditions de La Martinière, ISBN 978-2732437323
Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2002), Méliès, magie et cinéma, Paris: Paris Musée/Fondation EDF, ISBN 2879005981
Rosen, Miriam (1987), „Méliès, Georges”, Ур.: Wakeman, John, World Film Directors: Volume I, 1890–1945, New York: The H.W. Wilson Company, стр. 747—65
„12 Best Music Video Movie Homages: Smashing Pumpkins – Tonight, Tonight”. Total Film. 7. 4. 2010. Приступљено 28. 3. 2012.
Stylus Staff (2006-07-20). „Stylus Magazine's Top 100 Music Videos of All Time”. StylusMagazine.com. Архивирано из оригинала 2007-03-29. г. Приступљено 2007-04-16.
Solomon, Matthew (2011), „Introduction”, Ур.: Solomon, Matthew, Fantastic Voyages of the Cinematic Imagination: Georges Méliès's Trip to the Moon, Albany: State University of New York Press, стр. 13, ISBN 9781438435817
Méliès, Georges (2010), Georges Méliès: Encore (DVD; short film collection), Los Angeles: Flicker Alley, ISBN 978-1893967564
Gaudreault, André (2011), „Theatricality, Narrativity, and Trickality: Reevaluating the Cinema of Georges Méliès”, Ур.: Solomon, Matthew, Fantastic Voyages of the Cinematic Imagination: Georges Méliès's Trip to the Moon, Albany: State University of New York Press, стр. 31—47, ISBN 9781438435817
Hammond, Paul (1974), Marvellous Méliès, London: Gordon Fraser, ISBN 0900406380
Cook, David A. (1981), A History of Narrative Film, New York: W. W. Norton & Company, стр. 13, ISBN 0393013707