Тигана је одрастао у предграђу Марсеља, а сениорску каријеру је започео у Тулону. Примећен је од Лиона, где прелази 1978. године, и тек тада почиње са професионалном каријером, пре тога је у једном периоду радио и као поштар.[2] Године 1981. прелази у Бордо, и тамо игра 8 година. За то време, Тигана је са Бордоом освојио 3 француска првенства и 2 француска купа. Такође је са Бордоом дошао и до полуфинала Купа шампиона сезоне 1984/85. и полуфинала Купа победника купова 1986/87. Након тога је Тигана прешао у Олимпик Марсељ, у којем је и 1991. године завршио играчку каријеру. Са Олимпиком из Марсеља је освојио 2 француска првенства.
Репрезентативна каријера
Тигана, који је по оцу из Малија, а по мајци из Француске, је играо за репрезентацију Француске. За Француску је играо у периоду од 1980. до 1987. године, за то време је остварио 52 наступа и постигао 1 гол. Заједно са Платинијем, Жиресом и Луисом Фернандезом је дуго чинио везни ред Француске, који је прозван „магични квадрат”,[3] и део генерације која је Француској донела успехе током 80-их година 20. века. Са Француском је освојио Европско првенство 1984, а на Светском првенству 1982. и 1986. заузео четврто, односно треће место.
Тренерска каријера
Први клуб који је тренирао био је Лион, од 1993. до 1995. године, након чега су уследиле 4 сезоне на клупи Монака, са којим постаје шампион Француске сезоне 1996/97, а потом осваја и Суперкуп Француске. Након Монака Тигана тренира Фулам. У првој сезони са Фуламом остварује улазак у Премијер лигу, а сезоне 2002/03. клуб је играо и Куп УЕФА. Након те сезоне Тигана одлази из Фулама, а 2005. постаје тренер Бешикташа, са којим 2 пута осваја турски куп. Одлази из Бешикташа 2007, а после Бешикташа је био тренер у Бордоу и у Шангај Шенхуи.