Поред пејзажа сликао је и актове на којима је приметан утицај Ђорђонеа и Вермера као и графике. Његов опус обухвата око 2000 слика, 300 цртежа и десетак графичких листова. Коро је сликар кога су још за живота критичари и колеге прозвали ”краљ пејзажа”. Иако никад није схватао мишљења импресиониста, сматра се да је управо он ослободио француски пејзаж од неокласичних канона и отворио пут уметности нове епохе (импресионизму).[4] Најчешће је радио у шуми Фонтенбло која је била рај за сликаре тог времена, поготово за барбизонце. На сликама Коро не стреми да прикаже природу таква каква у ствари и јесте већ само свој утисак о њој, користећи њене облике и нијансе помоћу којих жели да изрази своје поетично расположење.[5] Био је сликар широких, светлих хоризонта прекривених маглом, прозрачног неба из којих се виде његова искрена и пуна живота осећања.
