Ејуп Ганић

Ејуп Ганић
Датум рођења(1946-03-03)3. март 1946.(78 год.)
Место рођењаСебечевоСР Србија, ФНРЈ

Ејуп Ганић (Себечево, Нови Пазар, 3. март 1946) широј јавности у бившој Југославији познат је по томе што је био ратни члан муслиманског председништва Алије Изетбеговића када је почео рат у Сарајеву 1992. године.

Политичка каријера

Ганића је СДА при изборима за предсједништво кандидовала као Југословен,[1] и тиме омогућио прегласавање над Србима у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога СДС-а да то буде кандидат јеврејске националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.[2]

Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку ЈНА из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је нападнута при чему је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.[3]


Оптужница за ратни злочин

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу Интерпола за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић. Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.[4] Осим овога ратног злочина, Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних логора за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.

Хапшење

Ганић је 1. марта 2010. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.[5][3] Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору Вондсворт до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара Хариса Силајџића који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.

Држављанство

Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.[6] Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема српско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.[7]

Образовање

Дипломирао и магистирао на београдском универзитету где је и радио као истраживач. Докторирао је на Технолошком институту у Бостону, САД. Радио као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду, асистент-истраживач на Massachusetts Institute of Technology (MIT) у Кембриџу, САД, старији истраживач на Union Cambridge Corporation-Linde Division, у Њујорку, САД, доцент на универзитетима у Њујорку и Чикагу, ванредни професор на University of Illinois у Чикагу, директор УНИС-института, гостујући професор Универзитета Ломоносов Русија.[тражи се извор]

Објављени радови

Објавио је преко 100 научних и стручних радова, међу којима су „Handbook of Heat Transfer Fundamentals”, „Experimental Heat Transfer”, „Engineering Turbulence Modelling and Measurements”. Добитник награде „Веселин Маслеша”.

Јавна осуда за говор мржње

Независно удружење новинара Републике Српске и медији Републике Српске су осудили Ејупа Ганића за говор мржње и вербални напад на новинарку из Републике Српске 6. марта 2011. поводом хапшења Јована Дивјака због учешћа у масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.[8]

Види још

Референце

  1. ^ E. Radosavljević – Sl. Pešević. „Вечерње новости”. Novosti.rs. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 18. 1. 2013. 
  2. ^ а б „Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010”. Youtube.com. 7. 4. 2008. Приступљено 18. 1. 2013. 
  3. ^ а б „Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten”. Vesti-online.com. Приступљено 18. 1. 2013. 
  4. ^ „РТРС 26. март 2010.”. Rtrs.tv. 26. 3. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  5. ^ „Блиц: Ејуп Ганић ухапшен у Лондону”. Blic.rs. 3. 1. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  6. ^ „Мондо: Ганић током целог рата био држављанин Србије”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 18. 1. 2013. 
  7. ^ „Политика: Ганић пориче држављанство Србије”. Politika.rs. Архивирано из оригинала 30. 7. 2010. г. Приступљено 18. 1. 2013. 
  8. ^ Радио телевизија Републике Српске: Осуда Ганићевог напада на новинарку РТРС-а, 6. март 2011. (језик: српски)

Литература

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!