еуксинско-колхијски тип мешовите шуме са источном буквом на планини Странџа, у Бугарској
Еуксинско-колхијске широколисне шуме су екорегион у оквиру биома широколисних и мешовитих шума умерених предела, који се географски простире дуж јужних обала Црног мора (од Бугарске до Абхазије). Вегетација овог региона је разноврсна и креће се од вегетације кишних шума умерених предела до вегетација приобалних шума, тресава и пешчаних дина. Прашуме које се налазе у оквиру овог региона центри су биодиверзитета, као и уточиште бројним угроженим животињским врстама. Еуксинско-колхијски екорегион сматра се угроженим, углавном услед исушивања водених станишта.
Овај екорегион се састоји из два подрегиона – еуксинског на западу, са мањом количином падавина, и колхијског на истоку, са много већом количином падавина (понекад и преко 4000 mm кишног талога годишње). Фитогеографска граница између ова два подрегиона је река Мелет у Турској.
Живи свет региона
Велики специјски биодиверзитет екорегиона еуксинско-колхијских широколисних шума објашњава се историјски – током плеистоценскихледених доба овај екорегион био је рефугијум за источноевропске биљке прилагођене на умерену климу.
Међу карактеристикама фаунесисара, свакако треба поменути највећу популацију мрког медведа у Европи присутну управо у западном делу овог екорегиона. Друге значајне сисарске врсте су шакал (Canis aureus), рис (Lynx lynx), јелен (Cervus elaphus) и срна (Capreolus capreolus).
