Енвери |
|---|
| Датум рођења | Непознато |
|---|
| Датум смрти | Неизвесно, вероватно око 1512. године. |
|---|
| Занимање | Историчар, песник |
|---|
| Ера |  Османско царство |
|---|
| Значајни радови | Teferrücnâme, Dusturname |
|---|
Енвери († 1512?) је био османски песник и историчар из 15. века.[1] Написао је познату османску историју на османском турском језику под именом Дустурнаме, уставну књигу (за османску историју). Његово дело се састоји од 3730 стихова и заснива се на три дела: први је универзална исламска историја, други, по коме је познат, о Ајдинидима и трећи (842 стиха) о Османлијама. О његовом личном животу се не зна много.[2]
1462. године Енвери је учествовао у влашком походу султана Мехмеда II, у походу против владара Влада Цепеша.[3] Исте године Енвери је написао песму Teferrücnâme у којој је описао османски поход на Влашку. Енвери је посветио своју песму „Дустурнаме“ великом везиру Махмуд-паши, који је предводио копнену војску у овом походу.[3]
Дустурнаме
Песма „Дустурнаме“ завршена је током владавине Мехмеда II, око 1465. године[4] и једна је од најстаријих турских хроника и најранијих дела османске историографије.[3] То је маснави. Састоји се од 3730 стихова. Конвенционално, хроника је подељена на три дела[3]: први (поглавља I—XVII) - подаци о светској историји, други (поглавље XVIII) је легенда о херојским делима ајдинских бегова у првој половини 14. века, а треће (поглавља XIX—XXII) је историја Османског царства до 1464. године.[3]
Најпознатији је други део песме.[3]Овај део посебно описује крсташки поход на Смирну.[5]
Извор за поглавље XVIII јесте епско казивање о поморским походима Умура Ајдиноглуа и представља есеј из средине 14. века,[4] који је саставио Емир Хаје Селман, који је изградио Умурову флоту.[3][5]
Хроника је позната у два примерка.[3] Списак касног 15. века, чуван у Паризу, историчар Мукримин Халил (1898–1961)[6][3] објавио је скоро у потпуности 1928. године у Истанбулу на турском језику. Поглавље XVIII летописа објављено је 1954. године у транскрипцији са француским преводом Ирене Меликове-Сајар.[5] 1930. Микримин Халил објавио је први историјски коментар хронике.[3] Публикацију Ирене Меликове-Сајар искористио је познати француски византиста Пол Лемерл за своја истраживања, објављена 1957. године, у којима је упоредио Енверијеве информације са изворима византијског и западноевропског порекла.[7][3]
Референце
- ^ The Oxford History of Historical Writing 3, José Rabasa,D. Daniel R. Woolf, page 197, 2012
- ^ First Encyclopaedia of Islam: 1913-1936, M. Th Houtsma, page 482
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Жуков, К. А. Рассказ о походе флота Умура Айдыноглу в Черное море в хронике Энвери «Дюстур-наме» // Тюркские и монгольские письменные памятники : Текстологические и культуроведческие аспекты исследования / Российская академия наук, Институт востоковедения; [Сост. И. Е. Петросян]. — М.: Наука, 1992. — С. 23-31. — 151 с. — ISBN 5-02-016784-3.
- ^ а б Орешкова, Светлана Филипповна (1990). Османская империя: государственная власть и социально-политическая структура (на језику: руски). Наука. ISBN 978-5-02-016943-2.
- ^ а б в Жуков, К. А. Эгейские эмираты в XIV-XV вв. / АН СССР, Ин-т востоковедения. — М.: Наука, 1988. — С. 40, 124. — 191 с.
- ^ Enverī. Le Destān d'Umūr Pacha. = Düstūrnāme-i Enverī / Texte, traduction et notes, trans.anded.Irène Mélikoff Sayar. — Paris: Presses Universitaires de France, 1954. — 155 p. — (Bibliothèque byzantine, Documents 2).
- ^ P. Lemerle. L’Émirat d’Aydin Byzance et l’Occident, recherches sur “La Geste d’Umur Pacha”. — Paris, 1957.
