PROFILBARU.COM

Емилијано Запата
Емилијано Запата
	Емилијано Запата, 1914.
Датум рођења	8. август 1879.
Место рођења	Сан Мигел Аненеквилко, Мексико
Датум смрти	10. април 1919. (39 год.)
Место смрти	Чинамека, Мексико
Потпис

Емилијано Запата Салазар (шп. Emiliano Zapata Salazar; Сан Мигел Аненеквилко, 8. август 1879 — Чинамека, 10. април 1919), био је вођа мексичког сељачког покрета за аграрну реформу у мексичкој револуцији (1910—1917).^[1]^[2]^[3]

Емилијано Запата рођен је 8. августа 1879. у месту Сан Мигел Аненеквилко, а које се данас зове Аненекуилко де лос Запата у савезној држави Морелос. Његови родитељи били су мешавина индијанског и белачког порекла. Запата је био неписмени сељак скоро чисте домородачке тј. астечке крви, што казује и сам податак да је велики период свог живота говорио само науатл језиком. Окупио је војску домородаца из села и хацијенди Морелоса и под крилатицом Земља и слобода придружио се мексичком револуционару Франциску Мадери 1910. године у устанку против диктатора Порфирија Дијаза. Запата је формулисао свој план аграрне реформе под именом План Ајала у којем је тражио прерасподелу земље за домородачко становништво. Разочаран што Мадеро не проводи аграрне реформе, а тражи распуштање сељачких герилских одреда и разоружање сељака Запата одбија да се покори новој влади. Он заједно са својим истомишљеницима захтева неодложно провођење аграрне реформе и конфискацију оне земље која припада непријатељима револуције.

И након Мадеровог пада 1913. године и доласка на власт диктатора Викторијана Уерте, и касније када је то место преузео Венустијано Каранза, Запата је наставио да се бори против актуелних власти удружен с Панчом Виљом. Они заједничким снагама крајем 1914. успевају на кратко освојити главни мексички град Мексико Сити. Након повлачења из главног града у јануару 1915. године Запата годинама успешно ратује против боље наоружаног и опремљеног непријатеља у северном подручју Мексика. На територији која је била под његовом влашћу сељацима даје земљу, у складу са планом Ајала и обнавља револуцију под крилатицом Земља и слобода. То је био акт револуционарно-антифеудалног карактера који је имао великог одјека како у Мексику тако и у другим земљама Латинске Америке. Емилијано Запата с надом је поздравио Октобарску револуцију у Русији. Запата је остао у опозицији, борећи се против репресије, до 1919.

Емилијано Запата је, намамљен на састанак са владиним трупама, убијен 10. априла 1919. из заседе у месту Чнамека.

Иако су побуњеници наставили борбу, конзервативци су победили и Запатине идеје о праведној дистрибуцији земље су остале игнорисане до председниковања Лазара Карденаса касних тридесетих. У Мексику његово име још увек је симбол антифеудалне борбе и легендарног јунака мексичке револуције. Његов живот је инспирација за безброј легенди и балада. Током целог 20. века, људи широм света су устајали против угњетавања са запатиним покличем:

Боље је умрети на ногама него живети на коленима!

Године 1994. избија устанак сеоског становништва индијанског порекла (потомци Индијанаца Маја), у мексичкој области Чијапас. Устаници себе називају запатистима и сматрају се настављачима његове борбе.

Референце

^ „Emiliano Zapata Mexican revolutionary”. Britannica. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
^ „Emiliano Zapata Biography”. Biography. Архивирано из оригинала 06. 11. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
^ „Emiliano Zapata born”. History. Приступљено 16. 1. 2021.