Елиот Лад Куз је рођен у њухемпширском граду Портсмуту 9. септембара 1842, родитељи су му били Семјуел Елиот Куз и Шарлот Хејвен Лад Куз.[2] Дипломирао је 1861. на Универзитету Колумбија (данас, Универзитет Џорџа Вашингтона), и на Медицинском факултету истог универзитета 1863. У америчкој војсци је као медицински кадет 1862–1863 служио у Вашингтону. Именован је 1864. за асистента хирурга,[3] и распоређен је у Форт Випл. Иако према закону још увек није било могуће добити развод брака, законодавне власти Аризоне су Кузу одобриле поништење брака са Саром А. Ричардсон.[4][5]
Објавио је 1872. своје дело Key to North American Birds (прерађено и допуњено 1884. и 1901), које је значајно допринело систематским орнитолошким истраживањима у Америци. Један је од оснивача Америчке Орнитолошке Уније (енгл.American Ornithologists Union), која је основана 1883.[6] Његово дело је било кључно за успостављање данас важећег стандарда триномне номенклатуре (таксономска класификација подврста) у орнитологији, и уопште зоологији. На Медицинском факултету Универзитета Колумбија предавао је анатомију од 1877. до 1882, а од 1882. до 1887. на истом факултету радио је као професор анатомије.[3]
Био је пажљив библиограф, који је у своје дело Birds of the Colorado Valley укључио посебан одељак посвећен ластама, у покушају да разреши дилему која је у његово време била актуелна, да ли се ласте селе на југ зими или падају у зимски сан и проводе зиму испод језера спавајући.
Војску је напустио 1881. да би се у потпуности посветио научном раду. Уређивао је научни часописThe Auk, који је издавала Америчка Орнитолошка Унија, и неке друге орнитолошке периодичне публикације. Умро је у мерилендском граду Балтимору 1899.[3]
Подврста C. b. couesiкактусовог царића (Campylorhynchus brunneicapillus) је названа по Кузу,[7]:120 и изабрана је за симбол државе Аризона у његову част.[8]:1
Поред орнитологије објавио је значајна дела у области мамалогије; његово дело Fur-Bearing Animals (1877) се издваја по прецизном и потпуном опису врста, од којих су неке већ тада постале ретке.[3] Подврста Кузов белорепи јелен (Odocoileus virginianus couesi) је названа по њему.
Куз је дао свој допринос у писању енциклопедијског речника Century Dictionary (написао је већи број чланака), уређивао је и писао чланке за многе енциклопедије:
Journals of Lewis and Clark (1893);
The Travels of Zebulon M. Pike (1895);
New Light on the Early History of the Greater Northwest: The Manuscript Journals of Alexander Henry, Fur Trader of the Northwest Company and of David Thompson, Official Geographer and Explorer of the Same Company, 1799-1814 (1897);
Forty Years A Fur Trader on the Upper Missouri: The Personal Narrative of Charles Larpenteur 1833-1872 (1898).
On the Trail of a Spanish Pioneer: the Diary and Itinerary of Francisco Garces (Missionary Priest), New York, Francis P. Harper, 1900
Извори
^Smith, Alfred Emanuel; Walton, Francis (13. 1. 1900). „A Great Ornithologist”. The Outlook. 64: 98. Приступљено 30. 7. 2009.
^Victor, Frances F. (1. 6. 1900). „Dr. Elliott Coues”. The Quarterly of the Oregon Historical Society. 1: 192.
