Осим Шведске репрезентације која се квалификовала као домаћин, осталих 51 репрезентација од 52 чланице УЕФА играли су квалификације. Није учествовала једино Андора.[2] Ово је било и прво такмичење на којем су први пут као самосталне учествовале нове државеСрбија и Црна Гора. Право учешћа имали су млади рођени после 1. јануара1986.[3]
У квалификацијама је учествовала 51 репрезентација, које су подељене у десет група и то девет са по пет екипа и једна група са шест екипа. Жреб за квалификационе групе одржан је 13. фебруара2007. у Стокхолму у Шведској,[2] док су квалификације по групама трајале од 31. маја2007. до 10. септембра2008. године.[4]
Десет победника група и четири најбоља другопласирана тима из група пласирали су се у доигравање.[1][5] Изненађење групне фазе квалификација била је елиминација Холандије, браниоца титуле и шампиона из 2006. и 2007. године. У кругу другопласираних репрезентација, поред већ квалификованих Белорусије, Француске и Израела, за четврто место конкурисале су Холаднија, Хрватска и Данска. Иако су све три репрезентације биле изједначене по броју бодова, на основу гол разлике, Данска је прошла у доигравање.[5] Прве утакмице доигравања одигране су 11./12. октобра, а реванш сусрети 14./15. октобра2008. године.[5]
Жребање за финални турнир одржано је 3. децембра2008. у Шведском изложбеном центру у Гетеборгу.[1][4] Пре почетка извлачења одређени су носиоци група. То су били домаћин Шведска у групи А и Шпанија у групи Б.[6]
У првом шеширу требало је да се нађу Шведска (домаћин) и Холандија као најбоље рангирана репрезентација. Пошто се Холандија није квалификовала њено место је заузела репрезентација која је имала најбољи резултат у квалификацијама, а то је била Шпанија. Шведској и Шпанији су аутоматски сврстане у групе, Шведска на позицију А1, а Шпанија на Б1.
У другом шеширу биле су следеће две репрезентације Енглеска и Италија, најбоље рангиране од преосталих финалиста. Енглеска је извучена на позицију А3, а Италија на Б3.
У трећем шеширу биле су четири екипе. Прва је извучена Белорусија, на позицију А2, затим Немачка у групу Б2, а последње су извучене Србија у А4, а Финска Б4.
Градови домаћини
Ерјанс Вал, улаз у стадион
За потребе одржавања првенства изграђена су два нова стадиона у Малмеу и Гетеборгу.[7][8] Утакмице финалног турнира игране су на следећим стадионима:[8][9]
^„Spanien, England och Italien blev seedade”. svenskfotboll.se (на језику: Swedish). Svenska Fotbollförbundet. 28. 11. 2008. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. Приступљено 2. 12. 2008.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
