Душан Марковић (генерал)

За другa значења, погледајте страницу Душан Марковић.

Душан Марковић
Лични подаци
Датум рођења	(1879-07-11)11. јул 1879.
Место рођења	Врање, Кнежевина Србија
Датум смрти	12. октобар 1935.(1935-10-12) (56 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Војна каријера
Војска	Српска војска Југословенска војска
Род	артиљерија
Чин	Дивизијски генерал

Душан Марковић (Врање, 11. јул 1879 — Београд, 12. октобар 1935) је био дивизијски генерал и командант Жандармерије (1929 —1935).

Биографија

Рођен је у Врању 11. јула 1879, од мајке Цајке и оца Михаила, коњичког капетана.^[1]

Гимназију је завршио у Нишу. Био је питомац 29. класе Ниже школе (1896 — 1899) и 12. класе Више школе Војне академије (1902—1904),^[1] коју је са успехом завршио. Завршио је Артиљеријску школу гађања у Србији.

До 1902. године је био водник Тимочког и Моравског артиљеријског пука.^[2] Био је командир вода у Артиљеријском пуку Дунавске дивизије I позива до 1907. Стажирао је у Француској 1907. ради проучавања језика. Исте године је постао ађутант Главног генералштаба и крајем 1907. је постављен за командира батерије Артиљеријског пука Дунавске дивизије I позива.^[3] и на До 1912. године био је командир Дунавског и Шумадијског артиљеријског пука.

У Првом балканском рату са Турцима је био командир батерије у Дунавском артиљеријском пуку.^[2] Учествовао је у ослобађању Косова. У Другом балканском рату је био командир батерије Артиљеријског пука Шумадијске дивизије II позива и заступник команданта 2. дивизиона истог пука командир батерије. Учествовао је у борбама на Грленским висовима 1913.^[3] Након тога, до јула 1914. је био командир батерије у Артиљеријској подофицирској школи.^[2] У Првом светском рату, до августа 1916. је био командант дивизиона у Тимочком артиљеријском пуку и пољском дивизиону Вардарске дивизије.^[2] До августа 1919. је био у служби у артиљеријском одељењу Врховне команде.^[2] Учествовао је у борбама код Островског језера, на Црној реци 1916. и у Пробоју Солунског фронта (1918).^[3] Након рата је ступио у до јуна 1921. је био командир батерије Артиљеријског пука Дравске дивизије у Љубљани. Након тога је радио у Артиљеријској инспекцији, у Наставном одељењу Главног генералштаба (1922), командант Потиске артиљеријске бригаде у Кикинди (септамбар 1923), поново у Наставном одељењу Главног генералштаба (октобар 1924). У чину дивизионог генерала, постао је командант Брегалничке дивизијске области у Штипу (фебруар 1927).^[3]

Био је командант Жандармерије од 4. октобра 1929. и на том положају је остао до августа 1935,^[3] када је због болести разрешен дужности и стављен на расположење Министарству војске и морнарице.^[4]

Чинови

• потпоручник 1899.
• поручник 1902.
• капетан 1906.
• мајор 1912.
• потпуковник 1914.
• пуковник 1915.
• бригадни генерал 1923.
• дивизијски генерал 1927.

Породица

Био је ожењен са Јулијаном, ћерком пешадијског поуковника Михаила Пачића са којом је имао ћерку Браниславу (1912—1933).^[3]

Одликовања

• Карађорђева звезда са мачевима IV реда
• Орден Белог Орла са мачевима IV и III реда
• Орден Светог Саве I реда
• Сребрна медаља за храброст
• Златна медаља за храброст
• Орден Легије части III реда
• Ратни крст (француски)
• Орден за нарочите заслуге (енглески)
• Ратни крст (грчки)

Извори

1. Бјелајац 2014, стр. 148.
2. Политика & 13. 10. 1935, стр. 14.
3. Бјелајац 2014, стр. 149.
4. Време & 13. 10. 1935, стр. 8.

Литература

• Бјелајац, Миле (2014). Бешлин, Бранко; Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник књига 5, Мар-Миш. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-83651-49-8. 
• Миленовић, Миомир; Тановић, Јован, ур. (13. 10. 1935). „Смрт генерала Душана Марковића”. Политика. Београд. 9841: 14. Приступљено 31. 7. 2018. ^{[мртва веза]}
• Костић, Гргур, ур. (13. 10. 1935). „Смрт једног истакнутог офирицар - Душан М. Марковић дивизиски генерал”. Време. Београд. 4940. Приступљено 31. 7. 2018.