Тренутне чланице Натоа истакнуте су плавом бојомХронологија проширења НАТО-а. Тамноплава боја истиче државе које су већ биле чланице НАТО-а у то вријеме. Свијетлоплавом бојом истакнуте су нове чланице
Организација Сјеверноатлантског споразума (енгл.North Atlantic Treaty Organization, фр.Organisation du traité de l'Atlantique nord) или верз. скр. НАТО (енгл.NATO, фр.OTAN), позната и као Сјеверноатлантски савез (енгл.North Atlantic Alliance), међународни је војни савез који се састоји од 32 државе чланице из Европе и Сјеверне Америке. Основан је потписивањем Сјеверноатлантског споразума4. априла1949. године. У члану 5. споразума наводи се да ако дође до оружаног напада на једну државу потписницу споразума, то ће се сматрати нападом на све чланице, и остале потписнице ће помоћи нападнутој чланици, својим оружаним снагама ако је потребно.
Од 32 чланице, двије се налазе у Сјеверној Америци (Канада и Сједињене Америчке Државе), док се осталих 30 налази у Европи. Све чланице имају војску, осим Исланда који нема типичну војску (али има обалску стражу и малу јединицу цивилних специјалаца за НАТО операције). Три чланице НАТО-а су нуклеарне силе: Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе. НАТО је првобитно имао 12 држава чланица, а од 18. фебруара1952. до 6. маја1955, још три државе постају чланице, а четврта чланица постаје 30. маја1982. Послије завршетка Хладног рата, још 16 држава постају чланице НАТО-а (10 бивших чланица Варшавског пакта, 4 бивше републике СФРЈ, као и раније неутралне Финска и Шведска) у периоду од 1999. до 2024. године.
Оснивање и промјене у чланству
НАТО је од свог оснивања 1949. године девет пута примао нове чланице, а од 7. марта2023. године НАТО има 32 чланице. Дванаест држава је основало НАТО: Белгија, Данска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка, Португалија, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Француска и Холандија. Грчка и Турска су 1952. године постале чланице Савеза, 1955. се придружила Западна Њемачка и 1982. Шпанија. Уједињењем Њемачке 1990. године, НАТО се проширио и на бившу Источну Њемачку. Између 1994. и 1997. године, шире се форуми за регионалну сарадњу између НАТО-а и околних држава, укључујући Партнерство за мир, Средоземни дијалог и Евроатлантски партнерски савјет. Три бивше чланице Варшавског пакта, Мађарска, Пољска и Чешка, позване су 1997. године да се придруже НАТО-у. Након овог четвртог проширења 1999, Вилњуска група балтичких и неколико источноевропских држава основана у мају 2000. како би сарађивали и лобирали за даље чланство у НАТО-у. Седам чланица ове групе се Савезу придружило у петом проширењу 2004. године. Албанија и Хрватска су се придружиле у шестом проширењу НАТО-а 2009, Црна Гора 2017, у његовом седмом проширењу, а Северна Македонија 2020. године у осмом проширењу. Финска се придружила НАТО-у 2023, а Шведска 2024. године.[1]
Исланд, једина чланица која нема своју стандардну војску, придружила се под условом да не мора успоставити војску. Међутим, њена стратешка позиција у Атлантском океану чини је непроцјењивим чланом. Има Обалску стражу и недавно је основала добровољне мировне снаге, трениране у Норвешкој за Нато.
Подаци о становништво из World Factbook БДП подаци из ММФ[4] Подаци о издацима (осим Исланда) из Без података војних издатака SIPRI,[5] подаци о Исланду (2013) су из Статистике Исланда[6] Подаци о војном особљу из Натоа[7] a Исланд нема оружане снаге. b подаци из 2015.
^„SIPRI Military Expenditure Database 2015”(XLS). Stockholm International Peace Research Institute. Stockholm International Peace Research Institute. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.
.svg)
