Доњи Класнић

Доњи Класнић
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Град	Глина
Област	Банија
Становништво
— 2011.	90
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 44″ С; 16° 09′ 49″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	188 m
Доњи Класнић Доњи Класнић на карти Хрватске
Доњи Класнић Доњи Класнић на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	44404 Горњи Класнић
Позивни број	+385 44
Регистарска ознака	SK

Доњи Класнић је насељено мјесто на подручју града Глине, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска.

Историја

Прошлост

Име насеља дато је према бившим власницима из породице Класнић, који су се у вријеме турске експанзије населили на франковском имању Франкопана. После тога, средином 16. века, пророчанства Срба су стигла у овај крај заједно са турским освајачима. У ослобођењу између 1683. и 1699. године, хришћанска војска је истјерала Турке из тог подручја и турска граница се вратила на Уну. Касније су српске породице стигле на ослобођена подручја из босанског јединства и средње Босне, које су остале под турском влашћу. Године 1696. одред је поразио команданта граничне полиције између Купе и Уне, који је након дугог времена невоља 1704. године прихваћен од бечког суда. Тиме је створен крај Банија, који је постао дио војне граничне страже. Године 1745. основан је Глински центар, прве бањске пуковније, под чијом је управом припадао овај регион. Прва црква Класнића изграђена је 1713. године, а жупа је основана 1774. године. Године 1768. Класнић је имао 109 кућа. Године 1800. било је 92 куће са 986 становника. Најстарије сачуване црквене књиге парохије Класнић су из 1831. и 1833. године. Према црквеним регистрима, у првој половини 19. века, Класнић су насељавале породице: Анђелић, Аџић, Бадрић, Бајић, Бијелић, Бјелан, Богдановић, Богојевић, Бркић, Вучковић, Вукелић, Демић, Драгојевић, Ђурасиновић, Златовић, Зоројевић, Зракић, Јовић, Калаба, Кљајић, Лончаревић, Љиљак, Милакара, Милаковић, Мирчетић, Момић, Муиџа, Обрадовић, Огњеновић, Петровић, Подунавац, Прусац, Релић, Ресановић, Рудић, Русић, Сарапа, Слијепчевић, Стојаковић, Царић, Шикања и Шућура. Школа Класнић основана је 1831. године (данашња зграда школе изграђена је 1965. године).

Распад СФРЈ

Доњи Класнић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, многи Срби су протерани из Доњег Класнића.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Доњи Класнић је имао 90 становника.

Националност[1]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	398	455	596	694
Југословени	3	26	3
Хрвати	2	2	1
остали и непознато	7	5
Укупно	410	488	600	694

Демографија[1][2]
Година	Становника
1948.	845
1953.	763
1961.	694
1971.	600
1981.	488
1991.	410
2001.	108
2011.		90

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Класнић је имало 410 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			398	97,07%
Југословени			3	0,73%
Хрвати			2	0,48%
Муслимани			1	0,24%
неопредељени			2	0,48%
непознато			4	0,97%
укупно: 410

Извори

1. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
2. „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2014. г. Приступљено 25. 06. 2019. 

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
• Selo Klasnić kratak istorijat (језик: српски)

Спољашње везе