Током детињства се заинтересовао за глуму, коју је учио у Студију Акторс.[1] Први пут се појавио на телевизији 1954. године, а затим је с Џејмсом Дином глумио у два филма — Бунтовник без разлога (Rebel Without a Cause; 1955) и Див (Giant; 1956).[2] У следећих десетак година Хопер се у улози гостујућег глумца појављивао често на телевизији, а до краја шездесетих година 20. века добивао је споредне улоге у неколико филмова. Режирао је и глумио у филму Голи у седлу (Easy Rider; 1969), за који је добио награду на Канском фестивалу и био предложен за Оскара за најбољи оригинални сценарио као коаутор.[3]
Поводом тога је новинарка Ен Хорнадеј (Ann Hornaday) написала: „Са својим портретом хероја контракултуре, подижући средњи прст на лицемерје средње класе, филм Голи у седлу је постао кинематографски симбол шездесетих година 20. века, целулоидна химна слободе, мачо бравадо и побуна против естаблишмента.” Филмски критичар Метју Хејз (Matthew Hays) запазио је да „ниједна друга личност не означава боље изгубљени идеализам шездесетих година 20. века од Дениса Хопера”.
Током последњих година живота боловао је од рака простате, од којег је и умро 29. маја 2010. у својој кући у Венису у Калифорнији.[1]