Дезинфекција је поступке усмерен на уништење највећег броја нежељених микроорганизама. У ту сврху користе се разна физичка и хемијска средства, чијим дејством се уништава или инхибира и остала популација организама.[1] Примењује се искључиво ван живог организма, у спољној средини (земљишту,води, ваздуху, на предметима и у просторијама установа здравствене заштите, фабрика прехрамбених производа и др).[2][3]
Пастеризацију млека и других прехрамбених производа.
Дезинфекција и стерилизација медицинских инструмената и материјала.[4]
Дезинфекција у здравственим установама,[5] дечјим колективима, јавним објектима.
Дезинфекција у средствима јавног превоза.
Дезинфекција средстава и опрема за уклањање комуналног отпада.
Дезинфекција отпадних вода
Дезинфекција медицинског отпада.
Када се спроводи?
Мере дезинфекције се свакодневно спроводе у периоду пре појаве болести, а интензивирају након појаве болести(епидемије) и спроводе се истим мерама и техничким поступцима као при извођењу дезинфекције у противепидемијске сврхе.
Методе дезинфекције
Методе дезинфекције према начину извођења могу бити: хемијске, физичке и хемијске
Механичке методе дезинфекције
У ове методе спада седиментација, вентилација, филтрирање
Физичке методе дезинфекције
У ове методе спада дејство температура, исушивање, зрачење
Хемијске методе дезинфекције
Дезинфектанти су антимикробни агенси који се примењују на неживе објекте ради уништавања микроорганизама који живе на тим објектима.[6] Дезинфекцијом се не убијају сви микроорганизми, а посебно не отпорне бактеријске споре. Она је мање ефективна од стерилизације, која је један екстремних физичких и/или хемијских процеса, којим се убијају сви животни облици.[6] Дезинфектанти се разликују од других антимикробних агенаса као што су антибиотици, који уништавају микроорганизме у телу, и антисептика, који уништавају микроорганизме на живим ткивима. Дезинфектанти се исто тако разликују од биоцида — који су намењени уништавању свих облика живота, не само микроорганизама. Дезинфектанти делују тако што уништавају ћелијске зидове микроба или путем ометања метаболизма.
Средства за дезинфекцију су супстанце које симултано чисте и дезинфикују.[7] Дезинфектанти се фреквентно користе у болницама, зубарским ординацијама, кухињама, и купатилима за уништавање инфективних организама.
Бактеријске ендоспоре су најотпорније на дезинфекциона средства, мада неки вируси и бактерије исто тако поседују толеранцију.
^Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, Ferroni E, Al-Ansary LA, Bawazeer GA, van Driel ML, Nair S, Jones MA, Thorning S, Conly JM ."Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses". Cochrane Database of Systematic Reviews ( 7): CD006207.
^Luby, S. P.; Agboatwalla, M.; Feikin, D. R.; Painter, J.; Billhimer, W.; Altaf, A.; Hoekstra, R. M. (2005). „Effect of handwashing on child health: a randomised controlled trial”. Lancet. 366 (9481): 225—33. PMID16023513. S2CID13024434. doi:10.1016/S0140-6736(05)66912-7..
^ абLalla, F. (2002). „Surgical prophylaxis in practice”. Journal of Hospital Infection. 50 (SupplA): S9—. S12.
^Edwards, P. S.; Lipp, A.; Holmes, A. (2004). „Preoperative skin antiseptics for preventing surgical wound infections after clean surgery”. Cochrane Data base Syst Rev. (3): CDOO3949.
Soule, H.; D. L. Duc; M. R. Mallaret; B. Chanzy; A. Charvier; B. Gratacap-Cavallier; P. Morand; J. M. Seigneurin (1998). „Virus resistance in a hospital environment: overview of the virucide activity of disinfectants used in liquid form”. Annales de Biologie Clinique. 56 (6): 693—703. PMID9853028.
Sandle, T., ур. (2012). The CDC Handbook: A Guide to Cleaning and Disinfecting Cleanrooms (1st изд.). Grosvenor House Publishing Limited. ISBN978-1781487686.