Двојна монархија представља двије одвојене монархије којима влада исти монарх, које имају исту спољну политику и које су у царинској унији једна са другом и имају заједничку војску, али су самоуправне по осталим питањима. Термин се обично односи на Аустроугарску, двојну монархију која је постојала у периоду од 1867. до 1918. године.
Пратећи аустроугарски модел двојне монархије, принц од Велса Едвард (касније краљ Едвард VII) и Вилијам Гледстон предлагали су током 1870-их модел двојне монархије за Ирску и Велику Британију.[1] Њихови напори нису уродили плодом, али је идеја коришћена касније 1904. године у књизи Артура Грифита „Васкрсење Угарске”. Артур наводи да је Угарске 1867. године престала да буде дио Аустријског царства и да је постала одвојено равноправно краљевство у Аустроугарској. Иако и сам није био монархиста, Грифит је заговарао такав однос у англо-ирским односима. Идеју нису прихватиле друге ирске политичке вође и Ирска је кренула у рат за независност (1919—1921) до напуштања Уједињено Краљевства Велике Британије и Ирске и оснивања засебне независне државе, Ирске Слободне Државе 1922. године.
Историчари су касније користили термин двојна монархија за друге примјере у којима је један монарх владао двјема државама, као што су Хенри V и Хенри VI, који су били владари и Енглеске и Француске у 15. вијеку као резултат формирања марионетске државе на великом дијелу Француске током Стогодишњег рата.[2][3] Остали примјери су Данска—Норвешка, двојна монархија која је постојала од 1536. до 1814,[4] Иберијска унија између Португалије и Шпаније у периоду од 1580. до 1640. године и Државна заједница Пољске и Литваније која је постојала од 1569. до 1795. године.[5]
Двојна монархија не мора нужно бити и персонална унија. У персоналној унији двије или више монархија влада иста особа, али не постоје друге заједничке државне структуре. Државе у персоналној унији имају одвојене оружане снаге, одвојену спољну политику и засебне царинске дужности. Аустроугарска није била персонална унија, јер су обје државе имају заједничко министарство спољних послова, војске, финансија и двора.[6]
Види још
Референце
- ^ Matthew, H. C. G.; Harrison, B. (септембар 2004; online edn. May 2006), „Edward VII (1841–1910)”, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, doi:10.1093/ref:odnb/32975, Приступљено 208-11-24 (Subscription required)
- ^ Saul, Nigel (мај 1986), „Henry V and the Dual Monarchy”, History Today, 36 (5): 39—43
- ^ McKenna, J.W. (1965), „Henry VI of England and the Dual Monarchy: Aspects of Royal Political Propaganda, 1422–1432”, Journal of the Warburg and Courtauld Institutes, 28: 145—162, JSTOR 750667, doi:10.2307/750667
- ^ Slagstad, Rune (2004), „Shifting Knowledge Regimes: the Metamorphoses of Norwegian Reformism”, Thesis Eleven, 77 (1): 65—83, doi:10.1177/0725513604044236
- ^ Findlay, Ronald; Kevin, O H.'Rourke (2009). Power and Plenty: Trade, War, and the World Economy in the Second Millennium. Princeton University Press. стр. 189. ISBN 978-1-4008-3188-3.
- ^ Columbia encyclopedia http://www.bartleby.com/65/au/AustroHu.html Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2009)
