Даниел Сич (Рума, 23. јул 1973) српски је глумац.
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Момо", 2005, фото Ђорђе Томић - Паулина Манов, Данијел Сич, Феђа Стојановић
Биографија
Даниел Сич рођен је 23. јула 1973. године у Руми. Дипломирао је глуму 1999. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића. Стални је члан Београдског драмског позоришта од 2008. године. Добитник је глумачке Награде Љубинка Бобић Удружења драмских уметника Србије 2011. године. Добитник је Годишњих награда БДП-а за уметнички допринос као члан ансамбла представа „Не играј на Енглезе“ (2008) и „Буђење пролећа“ (2011).[1] Такође се бави синхронизацијом цртаних филмова на српски језик у студијима Блу хаус, Призор, Лаудворкс, Облакодер и Синкер медија као и за Тик Так Аудио и Земља чуда.
Филмографија
Улоге у позоришту
- „Човек је човек” (1996)
- „Ципеле од кенгурове коже” (1999)
- „Господин Фока” (2002)
- „24 Зида” (2003)
- „Creeps (Наказе)” (2004)
- „Крила од олова” (2004)
- „Разнесени” (2005)
- „Малајско лудило” (2005)
- „Лет изнад кукавичјег гнезда” (2005)
- „Живот бр.2” (2006)
- „Дисхармонија” (2007)
- „Лака коњица” (2007)
- „Не играј на Енглезе” (2007)
- „Романса” (2008)
- „У пола цене” (2008)
- „Фалсификатор” (2009)
- „Буђење пролећа” (2010)
- „Све о мојој мајци” (2011)
- „Смрт трговачког путника” (2012)
- „Кад су цветале тикве” (2014)
- „Три класе и госпођа Нушић” (2014)
- „Тероризам” (2016)
- „Јазавац пред судом” (2017)
Референце
- ^ „Даниел Сич”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2019.
Спољашње везе
