Грци у Мађарској представљају једну од тринаест званично признатих етничких мањина у Мађарској од када је |мађарски парламент 7. јула 1993. године донео Закон о правима националних и етничких мањина.[1]
Мађарски закон признаје мањинска права појединаца, успоставља концепт колективних права етничких мањина и наводи неотуђиво колективно право мањина да очувају свој етнички идентитет. Закон такође дозвољава удружења, покрете и политичке странке етничког или националног карактера и налаже неограничену употребу етничких језика. Да би била призната, етничка група мора имати најмање 100 година присуства у земљи, а њени припадници морају бити грађани Мађарске.[2]
Историја
Мађари су одржавали блиске односе са Византијским царством.[3]После пада Константинопоља, неки Грци су стигли до Мађарске и нашли уточиште на двору Матије Корвина.[3] Најраније миграције Грка на територију данашње Мађарске (тада дела Хабзбуршке монархије) забележене су у 15. и 16. веку и састојале су се првенствено од изолованих високообразованих појединаца.[4] Масовне миграције се дешавају тек у 17. веку,[4] the largest waves being in 1718 and 1760-1770;[5] највећи таласи су били 1718. и 1760-1770,[4] они су првенствено били повезани са економским условима тог периода.[тражи се извор] За време владавине Јосифа II (1780-1790) у Мађарској је почело масовно штампање књига на грчком језику.[6]
Процењује се да је у Мађарској до друге половине 18. века живело око 10.000 Грка.[3][5] У том тренутку, већина градова у Мађарској је имало грчко становништво, а процењује се да је било преко стотину грчких заједница.[3]Будим и Пешта (данас Будимпешта) имали су највећу концентрацију Грка у држави. Посебно су градови Кечкемет, Вац, Сентандреја и Рацкеве имали значајне и јаке грчке заједнице.[3]
Будимпештански Грци су првобитно богослужили у српској „цркви Светог Ђорђа”, где је литургија одржана и на српском и на грчком језику. Али касније, крајем 18. века, око две стотине македонских Грка (од којих је већина била из Солуна, Сера, Кожана, Сјатиста и Монастирије) подигло је грчку православну цркву, уз дозволу мађарских владара, која је коштала 110.000 форинти.[3]
Данашњу грчку заједницу чине првенствено политичке избеглице из грчког грађанског рата[7] и према попису из 2011. године заједница броји 3.916 људи.[8] У селу Белојанис (грч. Μπελογιαννης), које су 1950. основале грчке избеглице, градоначелник је традиционално Грк, иако се број Грка смањио на око 300 од укупно 1.200 становника.[7]
_of_Hungary.png){kind=small}
