Граматологија (грч. γραμμα-слово) је наука која се бави изучавањем настанка, врстама и развојем писама. Овај назив је утемељен међу европским проучаваоцима ове тематике мада не постоји општеприхваћени и у целом свету јединствен назив.
Поред овога граматологија се бави и дешифровањем старих писама, па се издвајају дисциплине сумерологија, египтологија, семитологија и сличне.
У зависности од материјала на којима се проналазе писма постоје две дисциплине.
- Епиграфика се бави писаним споменицима на тврдим материјалима као што су камен, метал и керамика.
- Палеографија се бави писаним споменицима на меким метеријалима као што су папирус, пергамент, тканина и папир.
Проучавањем настанка и развоја штампаних облика писама се бави палеотипија.
Хронологија
Научно објашњење редоследа настанка и трајања писма је први установио и класификовао Игнације Гелб 1952. године. Према њему постоји 7 система писама:
- Сумерски систем клинастог писма у Месопотамији (настао око 3100. године п. н. е.)
- Египатски систем писма - хијероглифско, хијератско и демотско (настао око 3000. године п. н. е.)
- Протоеламитски систем писма у Еламу - у доњем току реке Тигар (настао између 3000 и 2200. године п. н. е.)
- Протоиндијски систем писма - у долини Нила (настао између 2000. године п. н. е.)
- Критски систем писма (настао између 2000 и 1200. године п. н. е.)
- Хетитско писмо, хијероглифи (настало око 1600. године п. н. е.)
- Кинески систем писма (настао око 1300. године п. н. е.)
После проналаска винчанског писма је дошло до померања историјских граница појаве писма, па се као прво наводи винчанско писмо и настанак се смешта између 5300 и 3200 година п. н. е.
Помоћне науке и дисциплине
- Латинска палеографија - помоћна историјска наука која се бави изучавањем латинског писма
- Словенска палеографија - помоћна историјска наука која се бави изучавањем настанка и развоја глагољице и ћирилице
- Ћириличка палеографија
Литература
