Род глогова (лат.Crataegus) комплексна је група дрвећа и жбуња из породице ружа (Rosaceae), нативна у умереним пределима северне хемисфере, сродна роду мушмула. Број описаних и верификованих врста у роду је око 250, од чега већина (око 200) настањује Неарктик, а 50-ак врста Палеарктик. Глогови расту у веома разноликим стаништима.
Систематика и филогенија рода Crataegus
Историја таксономије рода је пуна описивања врста и варијетета, при чему се број врста кретао од 20 средином тридесетих година 20. века, до 1.500 само за Северну Америку почетком деведесетих година истог века.[1] Поједини аутори таксономску ситуацију рода описују као „проблем Crataegus".
Присутно је неколико алтернативних интрагенеричких класификација, са бројним подредовима, секцијама и серијама (в. таксономске категорије). Дикинсон и сарадници (2000) препознају 15 секција и 35 серија са око 250 врста.[2]
Род је подељен у секције које су даље подељене у серије.[3][4] Секције су:
Најпознатије врсте рода Crategus суː Crategus monogyna, односно бели глог и Crategus oxyacantha, црвени глог.[5]
Опис
Црвени глог је висине до 5 m, по хабитусу је гранати грм прекривен трновима. Кора стабла се мења од зелене до тамније браон са старошћу грма. Листови су смештени на дугачкој дршци, овалног су облика и имају три режња. Цветови су беличасти, скупљени у главичасту цваст, и имају по 5 круничних и по 5 чашичних листића. Период цветања је од маја до јуна. Плод је овална црвена бобица, дијаметра око 10 мм на којој се налазе чашични листићи, и носи по пар семена.[5] Период сазревања је од септембра до октобра.
Бели глог је дрво висине до 8 m, са пуно трнова.[5] Листови као и изданци су прекривени длачицама. Цветови су беличасти али су прашници црвене боје док je gineceum одсутан. Ова врста глога мало касније цвета од црвеног глога. Плод садржи само једно семе.[5]
Ареал распрострањености
Расте у Европи. Може се срести на ливадама, шикарама, ивицама шума, каменитим планинама.[5]
Расејавање и размножавање
Изданке и водопије узете из шуме најчешће пресађују. Семе захтева стратификацију да би након годину или две проклијало.[6] Побољшање клијавости постиже се интензивним сушењем семена на собној температури, пре стратификације.[7] Ређе се калеми на сејанце других врста.[6]
Употреба
Плод је јестив и често се употребљава за прављење компота, слатка, мармеладе, док се млади изданци и листови користе као додатак јелима.[5]
Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога (Crataegus monogyna) делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска, узнемирености.
^Phipps, J.B. (2015), „Crataegus”, Ур.: L. Brouillet; K. Gandhi; C.L. Howard; H. Jeude; R.W. Kiger; J.B. Phipps; A.C. Pryor; H.H. Schmidt; J.L. Strother; J.L. Zarucchi, Flora of North America North of Mexico, Volume 9: Magnoliophyta: Picramniaceae to Rosaceae, New York, Oxford: Oxford University Press, стр. 491—643, ISBN978-0-19-534029-7
^ абBailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
^Bujarska-Borkowska, B. (2002) Breaking of seed dormancy, germination and seedling emergence of the common hawthorn (Crataegus monogyna Jacq.). Dendrobiology. 47(Supplement): 61–70.
Литература
Dickinson, T. A. 2000. Botany 307F – Families of Vascular Plants, Rosales – Rosaceae: [1],[2]
_02.jpg)
_01.jpg)
.jpg)
