Вијенац

Не поистовећивати са Круна.

За друге употребе, погледајте Вијенац (вишезначна одредница).

Полагање вијенца Совјетским војницима у Београду 2009.

Вијенац (екав. венац), најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, воћа, или било ког другог материјала чијим се уплитањем се добија обруч.^[1]

Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем на глави је обиљежаван високи положај. У земљама енглеског говорног подручја, вијенци се обично користе као украси за домаћинство, најчешће као адвентска и божићна декорација.

Обично су направљени од зимзелених биљака и симболизују снагу, јер зимзелене биљке трају и током најтежих зима. Може се користити и ловоров лист.

У словенским земљама девојке и младе жене одувек су носиле венац као симбол чистоте и плодности. Верује се да венци имају паганско порекло које претходи увођењу хришћанства у источнословенски свет у 10. веку.^[2]

Историја

Антички етрурски вијенци

Вијенац са лишћем и бобицама бршљана, на оба краја главе сатира. Златна плоча, етрурско умјетничко дјело, 400—350 п. н. е. Из гробнице у близини Тарквиније.

Вијенци су били дизајн који се користио у давним временима у јужној Европи. Најпознатији су комади етрурског цивилизацијског накита, израђени од злата или других племенитих метала. У дизајнима се често појављују симболи из грчких митова, утиснути у племенити метал на крајевима вијенца. Древни римски писци су се позивали на етрурски corona sutilis, који је био вијенац са лишћем пришивеним на позадини.^[3] Ови вијенци подсјећају на дијадему, са танким металним листовима причвршћеним за украсну траку.^[4] Вијенци се такође појављују утиснути у етрурске медаљоне. Биљке приказане у изради вијенаца у етрурском накиту укључују бршљан, храст, лишће маслине, мирту, ловор, пшеницу и винове лозе. Вијенци су као круне носили етрурски владари. Етруска симболика је настављено да се користи у древној Грчкој и Риму. Римски магистрати такође су носили златне вијенце као круне, као симболично свједочанство о својој лози још од раних римских владара Рима. Римски магистрати су користили и неколико других истакнутих етрурских симбола поред златне вјенчане круне: фасцес, курулску столицу, љубичасту тогу и штап од слоноваче.^[5]

Античка Грчка и Рим

Види још: Маслинов вијенац и Ловоров вијенац

Реплика Аполонове бисте са ловоровим вијенцем на глави.

У грчко-римском свијету, вијенци су се користили као украс који је могао представљати човјеково занимање, ранг, његова достигнућа и статус. Вијенац који се често користио био је ловоров вијенац. Употреба овог вијенца потиче из грчког мита који укључује Аполона, Зевсовог сина и бога живота и свјетлости, који се заљубио у нимфу Дафну. Када ју је прогонио, побјегла је и замолила ријечног бога Пенеја да јој помогне. Пенеј ју је претворио у дрво ловора. Од тог дана, Аполон је на глави носио вијенац од ловора. Ловорови вијенци се повезују са оним што је Аполон оличавао: побједу, достигнуће и статус и касније ће постати један од најчешће коришћених симбола за постизање успјеха широм Грчке и Рима. Ловорови вијенци су коришћени за крунисање побједничких спортиста на оригиналним Олимпијским играма,^[6] а у Италији их и данас носе студенти који су управо дипломирали.^[7]

И друге врсте биљака које су се користиле за израду вијенаца имале су симболично значење. На примјер, лишће храста симболизовало је мудрост и било је повезано са Зевсом, који је, према грчкој митологији, доносио одлуке док се одмарао у храстовој шумици. Дванаест таблица, датираних из 450. године прије нове ере, погребне вијенце називају дугогодишњом традицијом.^[8] Маслинов вијенац био је награда побједнику на древним Олимпијским играма.^[9]

Церемонија полагања вијенаца

Полагање вијенаца на Гроб незнаног јунака у Москви, мај 2008. године

Група вијенаца положена током церемоније на Недјељу сјећања у Лондону

Церемонија полагања вијенаца је традиција током које се погребни вијенци полажу на гроб или спомен мјесто. То се ради као формални знак поштовања према људима у чију је част то мјесто направљено (нпр. Гроб незнаног јунака). То су формалне церемоније у којима учествују високи угледници попут предсједника држава. Једном када се положи вијенац, особа која полаже вијенац враћа се неколико корака уназад да се поклони/поздрави спомен обиљежје. Током церемоније полагања вијенаца војне природе, свирају се војничке трубе.

У Холандији се полагање вијенаца (хол. Kranslegging) обично одржава током прославе Државног дана сјећања 4. маја. Током државних посјета, вијенци се полажу на Национални споменик у Амстердаму.

У Русији је традиција полагања вијенаца на ратна спомен обиљежја на Дане војне почасти и комеморативне војне празнике, попут Дана бранитеља отаџбине и Дана побједе. Једно од запаженијих полагања вијенаца одвија се код Гроб незнаног јунака у московском Александровој башти, гдје се предсједник Русије, премијер Русије, посланици Федералне скупштине, војни официри, вјерски лидери Руске православне цркве и други угледници воде да положе погребни вијенац близу вјечног пламена. Затим се проводи тренутак тишине, након ког обично слиједи свечани марш почасне страже.

У Уједињеном Краљевству, најзначајније полагањња вијенаца је на Кенотафу на Дан сјећања.

Географија

У географији се користи израз планински вијенац.

Књижевност

• Горски вијенац
• Петријин венац

Види још

• Ловоров вијенац
• Маслинов вијенац

Референце

1. wreath, Приступљено 2020-12-14 
2. „Якими були головні убори полтавок раніше: ознаки статусу, фінансового добробуту та характеру - poltavchanka.info” (на језику: украјински). 2022-10-12. Приступљено 2022-10-31. 
3. Higgins, Reynold Alleyne. (1980). Greek and Roman jewellery (2nd ed изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-03601-8. OCLC 7494037. CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)
4. Deppert-Lippitz, Barbara. (1996). Ancient gold jewelry at the Dallas Museum of Art. Bromberg, Anne R., Dennis, John, 1949-. Dallas, TX: Dallas Museum of Art in association with the University of Washington Press. ISBN 0-936227-19-2. OCLC 34839709. 
5. Hadas, Moses, 1900-1966. (1952). A history of Latin literature. New York,: Columbia University Press. ISBN 0-231-01848-7. OCLC 310057. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
6. Batchen, Geoffrey. (2004). Forget me not : photography & remembrance. Amsterdam: Van Gogh Museum. ISBN 1-56898-450-2. OCLC 52773776. 
7. „Johns Hopkins Gazette | At SAIS' Bologna Center, laurel wreaths cap the graduates' achievements”. pages.jh.edu. Приступљено 2020-12-17. 
8. „Constitution Society – Advocates and enforcers of the U.S. and State Constitutions” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-17. 
9. „Υπουργείο Πολιτισμού και Αθλητισμού - Αφιερώματα”. odysseus.culture.gr. Архивирано из оригинала 28. 04. 2015. г. Приступљено 2020-12-17. 

Спољашње везе

• Saunders, Rev. William. „The History of the Advent Wreath”. catholiceducation.org. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The History of Laurel Wreath”. liza-kliko.com. Архивирано из оригинала 2006-04-27. г. 
• „Wreath frames, wire and decorations to make your own wreath”. christmas-wreath.co.uk.