Виктор Кампенартс

Виктор Кампенартс
Кампенартс на Тур де Франсу 2023.
Лични подаци
Пуно имеВиктор Кампенартс
Надимак„Фиат панда“[1]
Датум рођења(1991-10-28)28. октобар 1991. (33 год.)
Мјесто рођењаВилрајк, Фландрија, Белгија
ДржављанствоБелгија
Висина1,73 m[2]
Маса72 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
Лото—дестини
Дисциплинадрумски, писта
Улогавозач
Тип возачахронометраш,[3] рулер[4]
Јуниорска каријера
2011—2012Бјанки—лото тилен
2013Лото—белисол до 23 године
Професионална каријера
2014—2015Топспорт Фландерен—балоисе[5]
2016—2017ЛотоНЛ—јумбо[6]
2018—2019Лото—судал[7]
2020—2021НТТ про сајклинг[8][9]
2022—2024Лото—судал
2025—Визма—лејз а бајк
Успјеси
Тур де Франс
Најагресивнији возач1 (2023)
Првенства
Европски шампион
(вожња на хронометар)		2 (2017, 2018)
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 2 (2016, 2018)
Остало
Рекорд на сат времена55.089 km (2019—2022)
Награде и медаље
Представљајући Белгија Белгију
Друмски бициклизам
Свјетско првенство
Бронзана медаља — треће место Инзбрук 2018. Вожња на хронометар
Европско првенство
Златна медаља — прво место Хернинг 2017. Вожња на хронометар
Златна медаља — прво место Глазгов 2018. Вожња на хронометар
Златна медаља — прво место Оломоуц 2013. Хронометар до 23 године
Сребрна медаља — друго место Плумелец 2016. Вожња на хронометар
Бронзана медаља — треће место Плуе 2020. Вожња на хронометар
Ажурирано: 18. јул 2024.

Виктор Кампенартс (хол. Victor Campenaerts; Вилрајк, 28. октобар 1991) белгијски је бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Лото—дестини.[10] По два пута је освојио првенство Белгије и Европско првенство у вожњи на хронометар, гдје је такође освојио по једну сребрну и бронзану медаљу, а освојио је и једну бронзану медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар. На Ђиро д’Италији и Тур де Франсу је остварио по једну етапну побједу, а на Тур де Франсу је освојио награду за најагресивнијег возача цијеле трке. У периоду од 2019. до 2022. држао је рекорд на сат времена.

Дјетињство и јуниорска каријера

Спортску каријеру је почео као пливач, након чега је почео да се такмичи у триатлону, са циљем да постане најбољи на свијету.[1] Имао је много повреда током трчања, али је био добар у бициклизму и одлучио је да му се потпуно посвети са 19 година.[1]

У току јуниорске каријере освојио је Европско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године 2013. шест секунди испред Олександера Головаша.[11]

Каријера

2014—2017.

Професионалну каријеру почео је 2014. у тиму Топспорт Фландерен—балоисе,[5] са којим је 2015. Тур де Валоније трку завршио на другом мјесту, 16 секунди иза Никија Терпстре, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[12] Током сезоне је такође освојио Дуо Нормамд, вожњу на хронометар у пару у дужини од око 50 km.[13] Возио је у пару са Јелеом Валајсом и побиједили су 27 секунди испред Оливијеа Пардинија и Дмитрија Клејса.[14] Године 2016. прешао је у ворлд тур тим ЛотоНЛ—јумбо,[3] а током сезоне освојио је првенство Белгије у вожњи на хронометар, три секунде испред Ива Лампара[15] и возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању.[16] гдје је хронометар на етапи 19 завршио на петом мјесту, скоро два минута иза Криса Фрума.[17] У генералном пласману завршио је на 143 мјесту.[18] На почетку 2017. остварио је побједу на хронометру на трећој етапи Вуелта а Андалузије, секунду испред Алехандра Валвердеа.[19] У мају је возио Ђиро д’Италију по први пут,[20] гдје је хронометар на десетој етапи завршио на 182 мјесту, скоро 11 минута иза Тома Димулена,[21] али је трку напустио током етапе 16.[22] Првенство Белгије у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, 17 секунди иза Лампара,[23] након чега је у августу освојио Европско првенство у вожњи на хронометар, двије секунде испред Маћјеја Боднара.[24] У септембру је возио Тур оф Бритејн трку, гдје је хронометар на петој етапи завршио на другом мјесту, шест секунди иза Ларса Бома,[25] а у генералном пласману завршио је на четвртом мјесту, 13 секунди иза Бома.[26] У финишу сезоне, Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на 16 мјесту, два минута иза Димулена,[27] а Хроно дес нејшон завршио је на петом мјесту, два минута иза Мартина Тофт Мадсена.[28]

2018—2019.

Године 2018. прешао је у Лото—судал, са којим је потписао двогодишњи уговор.[29] Почетком сезоне возио је Волта ао Алгарве трку, гдје је хронометар на трећој етапи завршио на другом мјесту, 11 секунди иза Герента Томаса.[30] Крајем априла возио је Тур де Романди, гдје је пролог на отварању завршио на петом мјесту, пет секунди иза Мајкла Метјуза,[31] али је хронометар на трећој етапи завршио преко временског лимита, девет минута иза Егана Бернала и морао је да напусти трку.[32] У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је хронометар дуг 9,7 km на отварању у Јерусалиму завршио на трећем мјесту, са истим временом као и Роан Денис, двије секунде иза Димулена.[33] Хронометар на етапи 16 завршио је на 11 мјесту, минут иза Дениса,[34] али није стартовао етапу 17.[35] У јуну је освојио првенство Белгије у вожњи на хронометар по други пут, три секунде испред Томаса де Гента,[36] након чега је 8. августа освојио Европско првенство у вожњи на хронометар другу годину заредом, секунду испред Хонатана Кастровијеха.[37] Недељу дана касније стартовао је Бинкбанк тур, гдје је хронометар на другој етапи завршио на другом мјесту, 14 секунди иза Стефана Кинга.[38] У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је хронометар дуг 8 km, на отварању завршио на трећем мјесту, седам секунди иза Дениса и секунду иза Михала Квјатковског.[39] На етапи 12 је био у бијегу, гдје се одвојио у финишу заједно са још пет возача, али је у спринту заостао и завршио је на петом мјесту, двије секунде иза групе коју је одспринтао Александар Женије.[40] На крају сезоне освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, завршио минут и 21 секунду иза Дениса који је освојио златну медаљу и 53 стотинке иза Димулена који је освојио сребрну.[41]

Кампенартс на Ђиро д’Италији 2019.

Сезону 2019. почео је на Тирено—Адријатику у марту, гдје је побиједио на хронометру на последњој етапи, три секунде испред Алберта Бетиола.[42] Дана 16. априла 2019. поставио је рекорд на сат времена у Агваскалијентесу у Мексику, одвезавши 55.089 km, чиме је за 563 метра срушио рекорд који је поставио Бредли Вигинс 7. јуна 2015.[43] Он је тако постао четврти белгијски бициклиста који је држао рекорд на сат времена у неком тренутку, послије Оскара ван ден Ејндеа (1897—1898), Фердинанда Бракеа (1967—1868) и Едија Меркса (1972—2000).[44] Крајем априла возио је Тур де Романди, гдје је хронометар на последњој етапи у Женеви завршио на другом мјесту, 13 секунди иза Приможа Роглича, а двије секунде испред Филипа Гане.[45] У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је хронометар на деветој етапи завршио на другом мјесту, 11 секунди иза Роглича,[46] а хронометар на последњој, етапи 21, поново је завршио на другом мјесту, четири секунде иза Чада Хаге.[47] Сезону је наставио на Белгијум туру, гдје је хронометар на трећој етапи завршио на трећем мјесту, двије секунде иза Тима Веленса и секунду иза Натана ван Хојдонка.[48] На четвртој етапи, отишао је у бијег заједно са Ремком Евенепулом и Андреасом Кроном и побиједио је у спринту, остваривши прву побједу у каријери ван трка на хронометар.[49] Последња, пета етапа, била је спринтерска и трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 52 секунде иза Евенепула.[50] У финишу сезоне, Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на 11 мјесту, два минута и 50 секунди иза Дениса.[51]

2020—2021.

Кампенартс на Париз—Ници 2020.

Године 2020. прешао је у НТТ про сајклинг.[52] Хронометар на четвртој етапи на Париз—Ници завршио је на шестом мјесту, 17 секунди иза Серена Краг Андерсена,[53] али је трку морао да напусти током седме етапе.[54] Због пандемије ковида 19 у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.[55][56] Након што се сезона наставила, у августу је возио Чеш тур, који је завршио на 36 мјесту у генералном пласману.[57] Дана 20. августа завршио је првенство Белгије у вожњи на хронометар на другом мјесту, 30 секунди иза Ваута ван Арта,[58] док је четири дана касније освојио бронзану медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар, завршивши 21 секунду иза Кинга и четири секунде иза Ремија Кавање.[59] Сезону је наставио на Тирено—Адријатику, гдје је хронометар на последњој етапи завршио на другом мјесту, 18 секунди иза Гане,[60] након чега је Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио на осмом мјесту, 52 секунде иза Гане.[61] У октобру је возио Ђиро д’Италију, гдје је био у бијегу на етапи 19. Јозеф Черни је напао на 22 km до циља, што нико није могао да прати. Кампенартс је радио у другој групи са још четири возача, након чега је напао у последњем километру и завршио је на другом мјесту, 18 секунди иза Чернија.[62] Хронометар на последњој, етапи 21, завршио је на другом мјесту, 32 секунде иза Гане.[63]

Године 2021. по први пут у каријери је возио класике;[1] на Кирн—Брисел—Кирну, Метју ван дер Пул је напао на 85 km до циља, што је пратио Хонатан Нарваез, док је Кампенартс био при врху групе, а касније је изјавио да је био уплашен да би пратио тај напад.[1] Бјегунци су достигнути на 2 km до циља, а послије трке Ван дер Пул му је рекао да би опстали до краја да га је он пратио.[1] Милано—Санремо је завршио на 81 мјесту,[64] а Ронде ван Фландерен на 38.[65] У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је хронометар на отварању завршио на 24 мјесту, 32 секунде иза Гане.[66] На четвртој етапи је био у бијегу, али је отпао, а затим га је главна група достигла у последњих 20 километара и завршио је 13 минута иза Џоа Домбровског.[67] На осмој етапи је поново био у бијегу, гдје је Виктор Лафај напао на последњем успону и остварио је соло побједу, док је Кампенартс завршио на седмом мјесту, минут иза.[68] У бијегу је био и на етапи 15, одакле је напао на 22 km до циља, што су пратили Оскар Ризебек и Алберт Торес, који је отпао на последњем успону. Кампенартс је побиједио у спринту, остваривши прву побједу на гранд тур тркама и трећу за тим Кубека асос на Ђиру 2021.[69] Трку је напустио прије почетка етапе 17, због проблема са мишићима кољена.[70] Првенство Белгије у вожњи на хронометар завршио је на трећем мјесту, 41 секунду иза Лампара и 21 секунду иза Евенепула,[71] након чега је возио Тур де Франс по први пут, гдје је на етапи 11 отпао рано од групе и на 90 km до циља био је последњи возач на друму, 14 минута иза групе, а затим је напустио трку.[72] Крајем августа возио је Бенелукс тур, гдје је хронометар на другој етапи завршио на осмом мјесту, 24 секунде иза Бисежера и дошао је на пето мјесто у генералном пласману.[73] Шесту етапу је завршио на петом мјесту, у седмочланој групи која је дошла на циљ 42 секунде иза Сонија Колбрелија и дошао је на треће мјесто у генералном пласману.[74] Последњу, седму етапу, завршио је у великој групи која је дошла на циљ 24 секунде иза Матеја Мохорича и трку је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, минут и 14 секунди иза Колбрелија.[75] Дана 12. септембра возио је друмску трку на Европском првенству, гдје је био дио групе која се одвојила у последњих 50 километара, а након што је отпао губио је вријеме и завршио је на десетом мјесту, преко пет минута иза Колбрелија.[76] Сезону је завршио на Ђиро ди Ломбардији, гдје је био у бијегу, а након што је достигнут отпао је од групе и завршио је преко 20 минута иза Погачара.[77]

2022—

Године 2022. вратио се у Лото—судал, са којим је потписао трогодишњи уговор, након што се тим Кубека расформирао на крају сезоне 2021.[78] Сезону је почео крајем фебруара, на Омлоп хет Нијувсбладу, гдје је Ван Арт напао на 13 km до циља, што нико није могао да прати, а иза њега се издвојила група од девет возача. Ван Арт је побиједио 22 секунде испред групе коју је одспринтао Колбрели, док је Кампенартс завршио на петом мјесту.[79] Сезону је наставио на класицима, а крајем марта возио је Дварс дор Фландерен, гдје је напао на 68 km до циља, заједно са Ван дер Пулом, Кингом, Тишом Бенотом, Беном Тарнером и Томом Пидкоком. Нападао је неколико пута у финишу, али није успио да се одвоји, након чега није испратио напад Бенота и Ван дер Пула и завршио је на четвртом мјесту, пет секунди иза, изгубивши у спринту од Пидкока.[80] Након сезоне класика, у јуну је возио Белгијум тур, који је завршио на петом мјесту у генералном пласману, минут и десет секунди иза Маура Шмита,[81] након чега је првенство Белгије у вожњи на хронометар завршио на трећем мјесту, минут и по иза Евенепула и минут иза Лампара.[82] У јулу је возио Тур де Валоније трку, гдје је освојио брдску класификацију 20 поена испред Ојера Лазкана.[83] Дана 7. августа освојио је Тур оф Левен класик, побиједивши у спринту Штибара, након што су се њих двојица одвојили у финишу и дошли на циљ 20 секунди испред групе коју је одспринтао Александер Кристоф.[84] Три дана касније возио је Франко—белже трку, гдје су Јаспер де Бојст и Дрис ван Гестел напали на 19 km до циља, што је пратио Кристоф и стекли су 15 секунди предности.[85] На последњем успону, на 3,4 km до циља, Кампенартс је напао из групе, достигао водећу тројицу возача и одмах напао.[85] Достигли су га Ван Гестел и Кристоф у последњем километру, након чега је успорио како би омогућио да се Де Бојст врати. Де Бојст га је предводио за спринт, али је Кампенартс почео да спринта рано и завршио је на трећем мјесту, док је Кристоф побиједио.[85] До краја сезоне возио је само класике, а најбољи резултат је остварио на Гран при де Валоније трци, коју је завршио на 14 мјесту, у трочланој групи која је дошла на циљ пет секунди иза групе коју је одспринтао Ван дер Пул.[86]

Кампенартс (на врху лијево, са плавом кацигом) у бијегу на етапи 18 на Тур де Франсу 2023.

Сезону 2023. почео је на Омлоп хет Нијувсбладу, који је завршио на 62 мјесту, скоро три минута иза Дилана Ван Барлеа који је остварио соло побједу.[87] У марту је возио Бедене Коксајде класик, гдје је пао и поломио неколико пршљенова, због чега је морао да паузира неко вријеме.[88] Пропустио је преостале прољећне класике, а такмичењу се вратио на Критеријуму ди Дофине у јуну,[89] гдје је био у бијегу на неколико етапа и био је лидер брдске класификације до последње етапе, када је Ђулио Чиконе отишао у бијег, узео довољно бодова и освојио класификацију два поена испред Кампенартса.[90] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је био у бијегу на пет етапа, а добио је награду за најагресивнијег возача на етапи 18, гдје је радио до последњих 500 метара за Паскала Екхорна како би бјегунци стигли на циљ испред спринтера, али је Екхорна одспринтао Каспер Асгрен, док је Кампенартс завршио на 16 мјесту, након што је група стигла одмах иза бјегунаца и завршила у истом времену као они.[91] На етапи 19 је поново био у бијегу, одакле је напао на 45 km до циља заједно са Сајмоном Кларком и стекли су 50 секунди предности. Пред почетак последњег успона, Кларк је отпао, а из друге групе су напали Мохорич, Асгрен и Бен о Конор и достигли су Кампенартса, који је одмах отпао, а до краја етапе је возио лагано и завршио је преко пет минута иза Мохорича који је побиједио у спринту испред Асгрена.[92] Због своје вожње добио је награду за најагресивнијег возача на другој етапи заредом, што је било први пут да је један возач проглашен за најагресивнијег на двије узастопне етапе од Петера Сагана 2015.[93][94] На последњој етапи на Јелисејским пољима добио је награду за најагресивнијег возача цијеле трке, након што је у бјеговима провео преко 600 km.[94] Дана 15. августа возио је Тур оф Левен класик, гдје је био у бијегу и радио је за Арноа де Лија, који је побиједио у спринту, док је Кампенартс завршио на шестом мјесту, 11 секунди иза.[95] Четири дана касније возио је Дројвенкурс—оверајсе, гдје се одвојио заједно са Расмусом Тилером и побиједио је у спринту, остваривши прву побједу у сезони.[96] У септембру је возио Тур де Луксембург, гдје је побиједио на хронометру на четвртој етапи, секунду испред Брендона Макналтија.[97] Сезону је завршио у октобру, на класику Париз—тур, који је завршио на 42 мјесту.[98]

Сезону 2024. почео је на Вуелта а Андалузија рута дел сол трци, на којој су због протеста отказане етапе 1, 2, 4 и 5, а вожен је само хронометар дуг 5 km, који је завршио на 28 мјесту, 41 секунду иза Максима ван Гилса.[99] У марту је возио класике, Милано—Санремо завршио је на 29 мјесту,[100] Дварс дор Фландерен на 34,[101] а Ронде ван Фландерен на 27.[102]

Стил вожње

Од почетка каријере фокусирао се искључиво на хронометар, возећи само трке које му помажу да побољша своје перформансе, изјавивши да је био индивидуални возач у тимском спорту.[103] Године 2021. по први пут је возио класике, изјавивши да је открио нову љубав према њима, да је из Белгије и да је морао да их вози барем једном, а истакао је да му је као до краја каријере да освоји неку трку на калдрми.[103] Током 2022. изјавио је да више не тренира на хронометрашком бициклу као некад, да не очекује да на класицима и етапним тркама може да оствари оно што је остварио на хронометру, али да нема амбицију да више икада вози хронометар на Свјетском првенству.[103] Истакао је да је на његову примјену донекле утицала појава других возача, као што су Гана, Ван Арт и Евенепул, који су такође специјалисти на хронометру, због чега је схватио да ће бити тешко да се бори за побједу на хронометру на некој ворлд тур трци, што га је деморалисало.[103]

Од 2021. када је почео више да се фокусира на друмске трке, почео је да се трансформише у рулера, специјалисту за бијегове.[4] На Тур де Франсу 2023. је добио награду за најагресивнијег возача, након што је био у бијегу на пет етапа, а на још неколико је нападао са циљем да оде у бијег.[104] После добијене награде изјавио је да то не може да се пореди ни са чим што је освојио у каријери прије тога.[105]

Резултати на тркама

Резултати на гранд тур тркама

Гранд тур трке 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Розе мајица Ђиро д’Италија — DNF DNF 111 95 DNF — —
Жута мајица Тур де Франс — — — — — DNF — 64
Црвена мајица Вуелта а Еспања 143 — 102 — — — — —
Легенда
— Није учествовао
DNF Није завршио

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Fletcher, Patrick (21. 2. 2022). „The transformation of Victor Campenaerts”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  2. ^ а б „Victor Campenaerts”. eurosport.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  3. ^ а б „Transfer news: Guardini set for another year with Astana”. cyclingnews.com. 25. 9. 2015. Приступљено 25. 4. 2024. 
  4. ^ а б „Victor Campenaerts hoping for improvement after changes in training: "The riders who win the most races nowadays, such as Pogacar and Vingegaard, have the best developed mitochondria"”. cyclinguptodate.com. 24. 1. 2024. Приступљено 25. 4. 2024. 
  5. ^ а б „Victor Campenaerts signs two-year deal with Lotto Soudal”. cyclingnews.com. 19. 9. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  6. ^ „Campenaerts joins Team LottoNL-Jumbo”. teamvismaleaseabike.nl. 18. 9. 2015. Приступљено 25. 4. 2024. 
  7. ^ „Lotto-Soudal”. Directvelo (на језику: француски). Association Le Peloton. Приступљено 25. 4. 2024. 
  8. ^ „NTT Pro Cycling Team”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2024. 
  9. ^ „Team Qhubeka Assos”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2024. 
  10. ^ „Lotto–Dstny”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 25. 4. 2024. 
  11. ^ „European Time Trial Championship Men U23” (PDF). cycling2013.cz. 19. 7. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 8. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2024. 
  12. ^ „Terpstra wins overall title at Tour de Wallonie”. cyclingnews.com. 29. 7. 2015. Приступљено 25. 4. 2024. 
  13. ^ „38th edition for 2019”. duonormand.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  14. ^ „Duo Normand 2015”. duonormand.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  15. ^ „Campenaerts wins Belgium time trial title”. cyclingnews.com. 23. 6. 2016. Приступљено 25. 4. 2024. 
  16. ^ „Vuelta a España 2016 Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 25. 4. 2024. 
  17. ^ Fletcher, Patrick (9. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Froome wins stage 19 time trial”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2024. 
  18. ^ Ryan, Barry (11. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Quintana sails to first overall victory in Madrid”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2024. 
  19. ^ Robertshaw, Henry (17. 2. 2017). „Ruta del Sol set for thrilling final stages as Alejandro Valverde takes lead by one second”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Приступљено 25. 4. 2024. 
  20. ^ „Giro d'Italia 2017: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. 4. 2024. 
  21. ^ Farrand, Stephen (16. 5. 2017). „Giro d'Italia: Dumoulin surges to pink in stage 10 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  22. ^ „Giro 2017: Withdrawals”. cyclingstage.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  23. ^ „Yves Lampaert wins belgian national ITT championships”. soudal-quickstepteam.com. 22. 6. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  24. ^ „Men Elite Time Trial: Classement Final / Final Classification” (PDF). uec.ch. Union Européenne de Cyclisme. 3. 8. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  25. ^ Ostanek, Dani (7. 9. 2017). „Boom wins Tour of Britain time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  26. ^ „Tour of Britain: Lars Boom wins overall”. cyclingnews.com. 10. 9. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  27. ^ „Dumoulin wins time trial world championship in Bergen”. cyclingnews.com. 20. 9. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  28. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2017 Chrono de Nations (1.1), France”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 4. 2024. 
  29. ^ „Victor Campenaerts signs two-year deal with Lotto-Soudal”. cyclingnews.com. 18. 9. 2017. Приступљено 25. 4. 2024. 
  30. ^ Frattini, Kirsten (16. 2. 2018). „Volta ao Algarve: Thomas wins stage 3”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  31. ^ Ryan, Barry (24. 4. 2018). „Tour de Romandie: Matthews wins prologue”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  32. ^ Ryan, Barry (27. 4. 2018). „Tour de Romandie: Bernal wins stage 3 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  33. ^ Windsor, Richard (4. 5. 2018). „Tom Dumoulin stamps authority on Giro d'Italia with stage one time trial victory”. Cycling Weekly. Приступљено 25. 4. 2024. 
  34. ^ Benson, Daniel (22. 5. 2018). „Giro d'Italia: Dennis wins stage 16 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  35. ^ O'Shea, Sadhbh (23. 5. 2018). „Giro d'Italia: Viviani wins number four in Iseo”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  36. ^ „Campenaerts wins Belgian time trial championship”. cyclingnews.com. 21. 6. 2018. Приступљено 25. 4. 2024. 
  37. ^ „Campenaerts repeats in European Championships men's time trial title”. cyclingnews.com. 8. 8. 2018. Приступљено 25. 4. 2024. 
  38. ^ Ryan, Barry (14. 8. 2018). „BinckBank Tour: Kung wins time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  39. ^ Ostanek, Daniel (25. 8. 2018). „Vuelta a España: Dennis claims opening stage win”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  40. ^ „Vuelta a España: Jesus Herrada takes leader's jersey from Simon Yates”. bbc.co.uk. 6. 9. 2018. Приступљено 25. 4. 2024. 
  41. ^ Arthurs-Brennan, Michelle (26. 9. 2018). „Rohan Dennis wins UCI World Championships elite men’s time trial taking over a minute out of Tom Dumoulin”. cyclingweekly.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  42. ^ Weislo, Laura (19. 3. 2019). „Roglic wins Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  43. ^ Windsor, Richard (16. 4. 2019). „Victor Campenaerts sets new UCI Hour Record”. Cycling Weekly. Приступљено 25. 4. 2024. 
  44. ^ Zidda, Giovanni (3. 11. 2021). „Campenaerts, Merckx, Bracke, Van den Eynde : ces Belges qui ont détenu le record de l'heure” [Campenaerts, Merckx, Bracke, Van den Eynde: these Belgians who held the hour record]. RTBF (на језику: French). Radio Télévision Belge de la Communauté Française. Приступљено 25. 4. 2024. 
  45. ^ Weislo, Laura (5. 5. 2019). „Roglic wins Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  46. ^ Ostanek, Dani (19. 5. 2019). „Giro d'Italia: Roglic wins stage 9 as Yates loses major time”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  47. ^ „Richard Carapaz wins the 2019 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. 2. 6. 2019. Приступљено 25. 4. 2024. 
  48. ^ „Baloise Belgium Tour: Tim Wellens wins stage 3 time trial”. cyclingnews.com. 14. 6. 2019. Приступљено 25. 4. 2024. 
  49. ^ „Baloise Belgium Tour: Campenaerts wins stage 4”. cyclingnews.com. 15. 6. 2019. Приступљено 25. 4. 2024. 
  50. ^ „Baloise Belgium Tour: Evenepoel takes overall victory”. cyclingnews.com. 16. 6. 2019. Приступљено 25. 4. 2024. 
  51. ^ Fotheringham, Wiliam (25. 9. 2019). „Rohan Dennis dominates men’s time trial at Road World Championships”. theguardian.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  52. ^ „Dimension Data announce signing of Victor Campenaerts”. cyclingnews.com. 19. 8. 2019. Приступљено 25. 4. 2024. 
  53. ^ „Paris-Nice: Søren Kragh Andersen wins individual time trial”. cyclingnews.com. 11. 3. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  54. ^ „Schachmann holds on to win Paris-Nice”. cyclingnews.com. 14. 3. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  55. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  56. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  57. ^ „Adam Ťoupalík čtvrtý na Czech Tour” (на језику: чешки). Czech Cycling Tour. 9. 8. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  58. ^ Ostanek, Dani (20. 8. 2020). „Wout van Aert wins Belgian time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  59. ^ „Stefan Küng and Anna van der Breggen claim European time trial titles”. cycling.today. Приступљено 25. 4. 2024. 
  60. ^ „Yates first Briton to win Tirreno-Adriatico”. France 24. France Médias Monde. Agence France-Presse. 14. 9. 2020. Приступљено 25. 4. 2024. 
  61. ^ Weislo, Laura (25. 9. 2020). „Ganna wins time trial title at Imola World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  62. ^ Lowe, Felix (23. 10. 2020). „Giro d'Italia 2020 stage 19 - as it happeneds”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  63. ^ Fletcher, Patrick (25. 10. 2020). „Tao Geoghegan Hart wins 2020 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  64. ^ Lowe, Felix (20. 3. 2021). „Milan-San Remo 2021: Jasper Stuyven stuns big guns, Caleb Ewan and Wout van Aert on podium”. Eurosport. Discovery, Inc. Приступљено 25. 4. 2024. 
  65. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 4. 2024. 
  66. ^ Ostanek, Dani (8. 5. 2021). „Giro d'Italia: Ganna storms to victory in stage 1 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  67. ^ Lowe, Felix (12. 5. 2021). „Giro d'Italia 2021 cycling – Joe Dombrowski wins stage 4 as Alessandro Di Marchi moves into pink”. eurosport.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  68. ^ Fotheringham, Alasdair (15. 5. 2021). „Former Etape du Tour winner Lafay solos to victory in Giro d’Italia”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  69. ^ Goddard, Ben (23. 5. 2021). „Giro d'Italia: Victor Campenaerts wins stage 15”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  70. ^ Farrand, Stephen (27. 5. 2021). „Giro d'Italia: Bernal shows weakness on the Sega di Ala as Dan Martin wins stage”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  71. ^ Decaluwé, Brecht (16. 6. 2021). „Lampaert beats Evenepoel to win men's Belgian time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  72. ^ Ostanek, Dani (7. 7. 2021). „Tour de France stage 11 – Live coverage”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  73. ^ Farrand, Stephen (31. 8. 2021). „Benelux Tour: Stefan Bissegger wins stage 2 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  74. ^ Ronald, Issy (4. 9. 2021). „Benelux Tour: Colbrelli solos to stage 6 victory and leader's jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  75. ^ Frattini, Kirsten (5. 9. 2021). „Sonny Colbrelli wins the Benelux Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  76. ^ Ronald, Issy (12. 9. 2021). „Colbrelli wins European road title”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  77. ^ Farrand, Stephen; Fletcher, Patrick (9. 10. 2021). „Tadej Pogacar wins Il Lombardia”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  78. ^ Been, José (19. 10. 2021). „Victor Campenaerts is returning to Lotto Soudal”. velo.outsideonline.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  79. ^ Puddicombe, Stephen (26. 2. 2022). „Wout Van Aert takes solo victory at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 25. 4. 2024. 
  80. ^ Farrand, Stephen (30. 3. 2022). „Mathieu van der Poel beats Tiesj Benoot in two-up sprint at Dwars door Vlaanderen”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  81. ^ Tyson, Jackie (19. 6. 2022). „Mauro Schmid wins overall title at Baloise Tour of Belgium”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  82. ^ Frattini, Kirsten (23. 6. 2022). „Evenepoel beats Lampaert to win first elite men's Belgian time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  83. ^ „Ballerini wins stage 4 of Tour de Wallonie as breakaway holds on”. CyclingNews. 27. 7. 2022. Приступљено 25. 4. 2024. 
  84. ^ „Victor Campenaerts heeft zijn eendagskoers te pakken in de Tour of Leuven”. sporza.be (на језику: холандски). 7. 8. 2022. Приступљено 25. 4. 2024. 
  85. ^ а б в Weislo, Laura (10. 8. 2022). „Alexander Kristoff wins Circuit Franco-Belge”. CyclingNews. Приступљено 25. 4. 2024. 
  86. ^ „Grand Prix de Wallonie uitslag - resultat - result” (PDF). 14. 9. 2022. Приступљено 25. 4. 2024. 
  87. ^ Ryan, Barry (25. 2. 2023). „Dylan van Baarle takes solo victory at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  88. ^ Weislo, Laura (17. 3. 2023). „Campenaerts out with vertebra fracture from Bredene Koksijde crash”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  89. ^ Ostanek, Dani (2. 6. 2023). „Victor Campenaerts returns after vertebra fracture at Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  90. ^ Fletcher, Patrick (11. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard seals overall title as Giulio Ciccone wins final stage”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  91. ^ Farrand, Stephen (20. 7. 2023). „As it happened: Sprinters time it wrong on Tour de France stage 18”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  92. ^ Ostanek, Daniel (21. 7. 2023). „As it happened: Mohoric prevails in chaotic Tour de France stage 19 breakaway battle”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  93. ^ Ryan, Barry (21. 7. 2023). „'Ride as fast as possible' – Campenaerts' big plan almost comes off at Tour de France”. Приступљено 25. 4. 2024. 
  94. ^ а б „Four jerseys for four men”. letour.fr. 23. 7. 2023. Приступљено 25. 4. 2024. 
  95. ^ „Arnaud De Lie sprints to victory in Leuven”. lottodstny.be. 15. 8. 2023. Приступљено 25. 4. 2024. 
  96. ^ „Victor Campenaerts klopt Rasmus Tiller in Druivenkoers Overijse”. wielerflits.nl (на језику: холандски). 19. 8. 2023. Приступљено 25. 4. 2024. 
  97. ^ „Emotional victory for Campenaerts, Hirschi in the yellow jersey”. skodatour.lu. 23. 9. 2023. Приступљено 25. 4. 2024. 
  98. ^ Moultrie, James (8. 10. 2023). „Riley Sheehan wins Paris-Tours in reduced-group sprint”. CyclingNews. Приступљено 25. 4. 2024. 
  99. ^ Farrand, Stephen (16. 2. 2024). „Ruta del Sol: Maxim Van Gils takes overall victory in time trial at disrupted stage race”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 25. 4. 2024. 
  100. ^ Ostanek, Daniel (16. 3. 2024). „Milan-San Remo: Jasper Philipsen snatches narrow victory in fastest edition”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  101. ^ Weislo, Laura (27. 3. 2024). „Dwars door Vlaanderen: Matteo Jorgenson wins solo on dramatic day in Flemish hills”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  102. ^ Ryan, Barry; Stuart, Peter (31. 3. 2024). „Tour of Flanders: Mathieu van der Poel smashes Monument with massive solo victory”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 
  103. ^ а б в г „Victor Campenaerts on Lotto-soudal, points chasing and transitioning to the classics”. rouleur.cc. 3. 3. 2022. Приступљено 25. 4. 2024. 
  104. ^ „Victor Campenaerts awarded Tour de France super-combative award”. cyclinguptodate.com. 23. 7. 2023. Приступљено 25. 4. 2024. 
  105. ^ Ostanek, Dani (24. 7. 2023). „Victor Campenaerts celebrates 'very special' Tour de France super-combativity prize”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2024. 

Спољашње везе

Read other articles:

Kabinet Amir Sjarifuddin II

Kabinet Amir Sjarifuddin IIKabinet Pemerintahan IndonesiaDibentuk11 November 1947Diselesaikan23 Januari 1948Struktur pemerintahanKepala negaraSoekarnoKepala pemerintahanAmir SjarifuddinWakil kepala pemerintahanR. SyamsudinWondoamisenoSetyadjit SoegondoAdenan Kapau GaniJumlah menteri27Jumlah wakil menteri10Partai anggotaPartai Sarikat IndonesiaPersatuan Ummat IslamMajelis Syuro Muslimin IndonesiaPartai Nasional IndonesiaPartai Komunis IndonesiaNahdlatul 'UlamaPartai Kristen IndonesiaIndependen...

 

Zvečan

Cet article est une ébauche concernant une localité kosovare. Vous pouvez partager vos connaissances en l’améliorant (comment ?) selon les recommandations des projets correspondants. Zvečan Zveçan, Звечан Héraldique Vue générale de Zvečan/Zveçan Administration Pays Kosovo District Mitrovicë/Kosovska Mitrovica Commune Zvečan/Zveçan Démographie Population 1 297 hab. (est. 2009) Géographie Coordonnées 42° 54′ 27″ nord, 20° 50′...

 

Société nationale des chemins de fer du Kazakhstan

Société nationale des chemins de fer du KazakhstanHistoireFondation 15 mars 2002CadreType Entreprise ferroviaireForme juridique Société par actionsDomaine d'activité TransportSiège AstanaPays  KazakhstanOrganisationEffectif 146 000 employésActionnaire KazakhstanOrganisation mère Samrouk-KazynaSite web (kk + ru + en) www.railways.kzmodifier - modifier le code - modifier Wikidata La Société nationale des chemins de fer du Kazakhstan ou Kazakhstan Tem...

Пек (Вісконсин)

У Вікіпедії є статті про інші географічні об’єкти з назвою Пек. Місто Пекангл. Peck Координати 45°14′58″ пн. ш. 89°14′27″ зх. д. / 45.24944444447177716° пн. ш. 89.24083333336078283° зх. д. / 45.24944444447177716; -89.24083333336078283Координати: 45°14′58″ пн. ш. 89°14′27″ зх. д. ...

 

Bill Skarsgård

Bill SkarsgårdSkarsgård tại San Diego Comic-Con năm 2018SinhBill Istvan Günther Skarsgård[1][2]9 tháng 8 năm 1990 (33 tuổi)Vällingby, Thụy ĐiểnNghề nghiệpDiễn viênNăm hoạt động2000-nayCha mẹStellan SkarsgårdMy SkarsgårdNgười thânAlexander SkarsgårdGustaf SkarsgårdValter Skarsgård Bill Istvan Günther Skarsgård (phát âm tiếng Thụy Điển: [ˈbɪl ˈʂkɑːʂgoːɖ]  ( nghe); sinh ngày 9 tháng 8 năm 1990) là m...

 

Damage to Baghdad during the Iraq War

Overview article The population of Baghdad is around 7 million people.[1] The Iraq War started with a US-led invasion on 20 March 2003, causing much damage to the capital city, Baghdad. The war and collateral damage continued for years. In October 2003, a joint United Nations/World Bank team conducted an assessment of funding needs for reconstruction in Iraq during the period 2004-2007.[2] A study conducted by the Iraqi Central Bureau of Statistics in cooperation with the Unit...

Aitraaz

AitraazPoster rilis teatrikalSutradara Abbas–Mustan Produser Subhash Ghai Ditulis oleh Shiraz Ahmed Shyam Goel SkenarioShiraz AhmedShyam GoelPemeranAkshay KumarKareena KapoorPriyanka ChopraPenata musikHimesh ReshammiyaSinematograferRavi YadavPenyuntingHussain A. BurmawalaPerusahaanproduksiMukta ArtsDistributorMukta ArtsTanggal rilis 12 November 2004 (2004-11-12) Durasi159 menit[1]Negara India Bahasa Hindi Anggaran₹110 juta[2]Pendapatankotor₹260 juta[2]...

 

Dallas–Fort Worth Film Critics Association Awards 2022

28th Dallas–Fort Worth Film Critics Association AwardsDateDecember 19, 2022 (2022-12-19)LocationDallas, TexasCountryUnited StatesPresented byDallas–Fort Worth Film Critics AssociationWebsitedfwcritics.com ← 2021 · DFWFCA · 2023 → The 28th Dallas–Fort Worth Film Critics Association Awards, honoring the best in film for 2022, were announced on December 19, 2022.[1][2][3][4][5] These awards recognizing...

 

Belgian combat vehicles of World War II

The Belgian Army had approximately 200 combat vehicles at the time of the German invasion in May 1940. The vehicles were distributed among infantry and cavalry divisions for use as support weapons. The Belgian Army viewed their combat vehicles as defensive weapons. The practice of spreading out combat vehicles in so called penny packets (also used in the French Army at the same time) left them at a disadvantage against the German invaders, who concentrated their armour into organic units that...

Zlil Sela

Israeli mathematician Zlil Sela Zlil Sela is an Israeli mathematician working in the area of geometric group theory. He is a Professor of Mathematics at the Hebrew University of Jerusalem. Sela is known for the solution[1] of the isomorphism problem for torsion-free word-hyperbolic groups and for the solution of the Tarski conjecture about equivalence of first-order theories of finitely generated non-abelian free groups.[2] Biographical data Sela received his Ph.D. in 1991 fro...

 

Telugu people

Ethnolinguistic group native to southeastern India Andhra people redirects here. For other uses, see Andhra (disambiguation). Telugu peopleTelugu vāruతెలుగు వారుTelugu Thalli, the personification of Telugu languageTotal populationc. 84.5 million[1][2](native speakers)Regions with significant populationsAndhra PradeshTelanganaYanam India81,127,740 (2011)[2] United States1,239,000[1][3] Saudi Arabia383,000[4&#...

 

Dan Buettner

American explorer, author and film producer This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article may rely excessively on sources too closely associated with the subject, potentially preventing the article from being verifiable and neutral. Please help improve it by replacing them with more appropriate citations to reliable, independent, third-party sources. (February 2023) (Learn ...

Martin Häusling

German politician (born 1961) Martin HäuslingMEPMember of the European ParliamentIncumbentAssumed office 14 July 2009ConstituencyGermany Personal detailsBorn (1961-03-26) 26 March 1961 (age 62)Bad Wildungen, GermanyPolitical party German:Alliance 90/The Greens EU:The Greens–European Free AllianceWebsitewww.martin-haeusling.eu Martin Häusling (born 26 March 1961) is a German politician and member of the European Parliament from Germany. He is a member of the Alliance 90/...

 

The Naked Runner

1967 filmThe Naked RunnerOriginal film posterDirected bySidney J. FurieWritten byStanley Mann Francis Clifford (novel)Produced byBrad DexterStarringFrank SinatraPeter VaughanDerren NesbittEdward FoxCinematographyOtto HellerEdited byBarrie VinceMusic byHarry SukmanDistributed byWarner Bros.-Seven ArtsRelease date 19 July 1967 (1967-07-19) Running time101 minutesLanguageEnglishBox office$1,400,000 (US/ Canada)[1] The Naked Runner is a 1967 British espionage film directed ...

 

Heart Break Kodak

2018 mixtape by Kodak BlackHeart Break KodakMixtape by Kodak BlackReleasedFebruary 14, 2018 (2018-02-14)GenreR&B[1]Length60:12LabelAtlanticProducerBen BillionsC-Clipz BeatzDaniel WorthyDyrykFrank DukesHelluvaInfamousMurda BeatzSchifeScott StylesScott SupremeSkipOnDaBeatThe 90sKodak Black chronology F.E.M.A.(2017) Heart Break Kodak(2018) Dying to Live(2018) Singles from Heart Break Kodak Codeine DreamingReleased: November 24, 2017 Heart Break Kodak is the sev...

Kathputli (TV series)

Television series KathputliGenreFamily DramaSerial dramaRomantic dramaCreated byMomina Duraid, Fahim BurneyWritten byFaiza IftikharDirected byAtif RathoreStarringGoher MumtazAnam GoherSanam ChaudhryFarhan Ahmed MalhiTheme music composerSuhail HaiderOpening themeSingerRasmia BalochLyrics bySuhail HaiderComposerAamirCountry of originPakistanOriginal languageUrduNo. of episodes19 as of Last Episode (23 October 2016)ProductionCinematographyAdnan Ahmad KhanEditorsEditorsAhmed Ali GharyaniMehboobCh...

 

And One discography

Discography of a Synth-pop band And One discographyBand member Steve Naghavi in 2008Studio albums12Live albums2Compilation albums2Video albums1Music videos17EPs5Singles21 The discography of German synth-pop band And One consists of 12 studio albums, 2 live albums, 2 compilation albums, 1 video album, 5 extended plays, 21 singles, and 17 music videos. And One was formed in 1989 by Steve Naghavi and Chris Ruiz, who met at a club in Berlin. Their first single, Metalhammer, was considered a signi...

 

The Inner Light (Star Trek: The Next Generation)

25th episode of the 5th season of Star Trek: The Next Generation The Inner LightStar Trek: The Next Generation episodeEpisode no.Season 5Episode 25Directed byPeter LauritsonStory byMorgan GendelTeleplay by Morgan Gendel Peter Allan Fields Featured musicJay ChattawayCinematography byMarvin RushProduction code225Original air dateJune 1, 1992 (1992-06-01)Guest appearances Margot Rose – Eline Richard Riehle – Batai Scott Jaeck – Ressik Administrator Jennifer Nash – (ad...

God the Son

Second person of the Trinity in Christian theology Part of a series onChristianity JesusChrist Nativity Baptism Ministry Crucifixion Resurrection Ascension BibleFoundations Old Testament New Testament Gospel Canon Church Creed New Covenant Theology God Trinity Father Son Holy Spirit Apologetics Baptism Christology History of theology Mission Salvation Universalism HistoryTradition Apostles Peter Paul Mary Early Christianity Church Fathers Constantine Councils Augustine Ignatius East–West Sc...

 

Janakpur

Capital of Madhesh Province For other uses, see Janakpur (disambiguation). Sub-Metropolitan City in Madhesh Province, NepalJanakpur जनकपुरधाम (हिन्दू राज्य)Sub-Metropolitan CityJanakpurdham Clockwise from topJanaki Mandir, Ganga Sagar, Train in Janakpur and Vivah MandapNickname:  The City of PondsMotto(s): City of religious and cultural significanceJanakpur Location in Madhesh ProvinceShow map of Madhesh ProvinceJanakpur Janakpur (Nepal)Show m...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!